Пређи на садржај

стелажа

стелажа

Именица

[уреди]

стелажа, ж

Облици:

  1. стела́жа [1]

Значења:

  1. Отворена полица за судове, обично смештена у удубљење у зиду. [1]

Примери:

  1. На чеоном зиду кухиње биле су постављене висеће полице — „стелаже" за кухињско посуђе (углавном земљано или дрвено), па виљушкара (кашикара) и сталак за поклопце. [1]
  2. Стела́жа, та̀ко ви̏си стела́жа од др̏вета, од мѐтер, мѐтер и̏ по и и̏ма ту̑ три̑-чѐтир по̀лице и се о̀беси о зи̑д. [2] Итебеј [1]
  3. Мо̀ја Ка́та је вре́дна рѐдуша, да се нѐ ка̄же да но̏си реду̀шаре бада́ва; и̏ди да ви̏диш ка̏ко су је пу̏не стела́же с те́глама. Ко̀д ње пр̑во зимнѝца мо̑ра да се спре̏ма. [2] [3] Јаша Томић Јамена Моровић Сремска Рача Сот Ердевик Нештин Сусек Свилош Черевић Шуљам Хртковци Чортановци Голубинци Нови Карловци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сента Мол Сивац Дрљан Бачко Градиште Дероње Чуруг Равно Село Жабаљ Госпођинци Каћ Нови Сад Српска Црња Итебеј Шурјан Бока Неузина Конак Маргита Иланџа Вршац Алибунар Уљма Јасеново Кајтасово Делиблато Омољица Иванда [1]
  4. Стела́жа је би́ла о̀бично у ку̀хињи. [2] Буковац [1]
  5. Кад кречим, фарбам и сталажу из кујне. [4] [5] Ченеј Итебеј Црвена Црква [1]
  6. Стала́же се пре̏ ка́зале, она̀ко од др̏вета, од даса́ка. Велики Гај [1]
  7. У̀ кӯјни је би́ла штела́жа. Ја̑ ни́сам др̏жа̄ла, а па̑мтим да је би́ло у зи́ду ѝзреза̄но и да је то̑ би́ла у не̏ким ку̏ћа̄ма штела́жа. [2] Ковиљ Сомбор Ново Милошево Ковин Иванда [1]


Синоними:

  1. баџа [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 13.

Напомене

[уреди]