sproću

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

sproću

sproću (српски, ћир. спроћу)[уреди]

Предлог[уреди]

sproću, пред.

Значења:

  1. Izriče suprotnost, neslaganje, negodovanje prema nekome, nečemu. [1]
  2. Izriče negativan uticaj na nekoga, nešto. [1]
  3. Izriče stav, odnos prema nekome, nečemu. [1]

Примери:

  1. Stani sproću njega. Јасеново Мокрин Вршац [1]
  2. Spràćum mȅnē je òna sèđala. Ловра [1]
  3. Mȋ se vȍlemo većem trȋ gȍdine, al mòji su sproću njèga, nȇ da me dádu i ako trȅba, ću da pòbegnem za njèga. Бока [1]
  4. Nemam ja ništa sproću njega. Јасеново Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан [1]
  5. Pílo se sproću sèbe. Фаркаждин [1]
  6. A ȏn ȕvek je dȍbar bȉo sproću méne. Вршац Ново Милошево Јаша Томић Бока Иванда [1]
  7. Baš je sproću njȇ i dȍbar i fȋn, al ȅto, òčo u grȃd, nàšo nȅku tȁmo i je máno òvu. Шурјан [1]
  8. Njegova kuća nije ništa sproću moje. Иванда [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]