sproću

sproću

sproću (srpski, ćir. sproću)[uredi]

Predlog[uredi]

sproću, pred.

Značenja:

  1. Izriče suprotnost, neslaganje, negodovanje prema nekome, nečemu. [1]
  2. Izriče negativan uticaj na nekoga, nešto. [1]
  3. Izriče stav, odnos prema nekome, nečemu. [1]

Primeri:

  1. Stani sproću njega. Jasenovo Mokrin Vršac [1]
  2. Spràćum mȅnē je òna sèđala. Lovra [1]
  3. Mȋ se vȍlemo većem trȋ gȍdine, al mòji su sproću njèga, nȇ da me dádu i ako trȅba, ću da pòbegnem za njèga. Boka [1]
  4. Nemam ja ništa sproću njega. Jasenovo Mokrin Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan [1]
  5. Pílo se sproću sèbe. Farkaždin [1]
  6. A ȏn ȕvek je dȍbar bȉo sproću méne. Vršac Novo Miloševo Jaša Tomić Boka Ivanda [1]
  7. Baš je sproću njȇ i dȍbar i fȋn, al ȅto, òčo u grȃd, nàšo nȅku tȁmo i je máno òvu. Šurjan [1]
  8. Njegova kuća nije ništa sproću moje. Ivanda [1]


Sinonimi:

  1. naspram [1]
  2. spram Vršac [1]
  3. protiv [1]
  4. spreću [1]
  5. spram [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sproću&oldid=354418”