sleme

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

sleme

sleme (српски, ћир. слеме)[уреди]

Именица[уреди]

sleme, с

Категорије: прен.


Облици:

  1. -ena [1]
  2. slȅme [1]
  3. slȅme Надаљ Змајево Бегеч Кикинда Итебеј [1]
  4. slȅme [1]
  5. slȅme [1]

Значења:

  1. Uzdužna masivna greda u osnovi krovne konstrukcije postavljena na sredini preko poprečnih zidova, noseća greda. [1]
  2. Gredica u šupi postavljena preko račvastih stubova. Крушедол[1]
  3. Takva greda pod nastrešnicom, u konku. [1]
  4. Glava, starešina kuće, porodice; oslonac. [1]

Примери:

  1. „Sleme” se zove greda na koju se oslanja tavanica. [2] [3] Јарковац Черевић [1]
  2. Tȏ što ìde po srédi — tȏ je slȅme. Мартонош [1]
  3. Dȉgli smo slȅme, pa ćemo dȁlje rȇdom kȁko ȉde. [4] [5] [6] [7] Бока Бачинци Нештин Свилош Јарак Платичево Лединци Буковац Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Суботица Пачир Сомбор Бајша Мол Дрљан Сивац Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Лалић Надаљ Деспотово Дероње Змајево Госпођинци Бођани Ченеј Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Шурјан Неузина Конак Ботош Томашевац Перлез Добрица Фаркаждин Сакуле Алибунар Црепаја Сефкерин Долово Панчево Делиблато Омољица Ковин Деска Ченеј Иванда [1]
  4. Pȑvo dȏđe slȅme — tȏ slȅme mȋ zovémo vèlika gréda. Ђала [1]
  5. Tȏ se kȃže slȅme kȕćno. Tȏ je gréda dȅbela preko zgrȁde skrȏz, po sredìni što dr̀ži òve grȇde. [7] Бољевци [1]
  6. Tȍ se zòve ćȍravo slȅme. Ђала [1]
  7. Slȅme je tȏ na kròvu gȍre kad je od tr̀ske. [7] Шуљам Врдник [1]
  8. Otac je sleme one kuće. Бегеч Бачинци Суботица Тараш [1]


Синоними:

  1. greda [1]
  2. zaliv [1]


Изрази:

  1. Kȁd pȁdneslȅme nà teme ("preuzeti brigu i odgovornost kao starešina porodice"). Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ново Милошево [1]
  2. palo ˜ na teme ("isto"). Мол Нови Сад [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 110.
  3. Рада Јованчић, Типови и начин грађења колиба у селима јужног Срема. — Рад, 1, 1952, 189—191, стр. 190.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 500.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. 7,0 7,1 7,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]