skȅla

skȅla

skȅla (српски, ћир. ске̏ла)[уреди]

Именица[уреди]

skȅla, ж

Значења:

  1. Splav ili naročito podešena lađa koja služi za prevoz ljudi i tereta preko reke, na mestu gde nema mosta. [1]
  2. Pomoćna konstrukcija koja se privremeno podiže pri građenju ili popravljanju objekta. [1]
  3. Svadbeni običaj postavljanja korita s vodom kod ulaza u mladoženjinu kuću, s ciljem da se daruje novac za simbolični prelazak preko vode. [1]

Примери:

  1. Ìz Bosne su tȅrali mȃrvu kroz sèlo nȁše preko skȅle za Mȉtrovicu. Сремска Каменица [1]
  2. I ȍnda je tȗ bíla tȁ stȃra skȅla, pa su skákali sa skȅle. Бегеч [1]
  3. Ȇ, dok je bíla skȅla óde mȍgo si u Jášu d[a] ìdēš priko Tȁmiša i bȑzo se stȉgne, a sȁd ȍkolo nȁokolo. [2] [3] [4] [5] [6] Шурјан Бачинци Черевић Лаћарак Суботица Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Тараш Јаша Томић Неузина Бока Фаркаждин Чента Баранда Иванда Ловра Деска [1]
  4. Prȇ trȋ gȍdine su óde popráljali cȓkvu kȁtoličku i kȃžedu da je jèdan mȃjstor pȁvo sa skȅle i pògino. [6] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Суботица Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Бегеч Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
  5. Pȁo mȃjstor sa skȅle i prèbio rȗku. Лаћарак [1]
  6. Na ulazu (kapiji) postavlja se korito sa vodom preko koga moraju preći svi svadbari, neki moraju oprati ruke, a svako mora i darovati u vodu novac, tj. platiti „Tisu”, „čamac”, „skelu”. [7] [1]
  7. Pri ulasku svatova u kuću, svadbare očekuje prepreka, obično korito s vodom, preko koga svi svatovi moraju da pređu. To nazivaju „Dunav”, „skela”. [8] [1]
  8. Oko pola noći [na dan venčanja] dolazi „debela” kuma, koja takođe nosi darove, ali kad hoće da uđe u kuću, ona ne može unutra dok „ne plati” skelu preko „Tise”. Pošto plati „skelu”, „debela” kuma ulazi u kuću i seda pored kuma. [9] [7] Остојићево [1]


Синоними:

  1. čamac [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
  5. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  6. 6,0 6,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. 7,0 7,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 150.
  9. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 154.

Напомене[уреди]