скȅла
Изглед
skȅla
Именица
[уреди]skȅla, ж
Значења:
- Splav ili naročito podešena lađa koja služi za prevoz ljudi i tereta preko reke, na mestu gde nema mosta. [1]
- Pomoćna konstrukcija koja se privremeno podiže pri građenju ili popravljanju objekta. [1]
- Svadbeni običaj postavljanja korita s vodom kod ulaza u mladoženjinu kuću, s ciljem da se daruje novac za simbolični prelazak preko vode. [1]
Примери:
- Ìz Bosne su tȅrali mȃrvu kroz sèlo nȁše preko skȅle za Mȉtrovicu. Сремска Каменица [1]
- I ȍnda je tȗ bíla tȁ stȃra skȅla, pa su skákali sa skȅle. Бегеч [1]
- Ȇ, dok je bíla skȅla óde mȍgo si u Jášu d[a] ìdēš priko Tȁmiša i bȑzo se stȉgne, a sȁd ȍkolo nȁokolo. [2] [3] [4] [5] [6] Шурјан Бачинци Черевић Лаћарак Суботица Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Тараш Јаша Томић Неузина Бока Фаркаждин Чента Баранда Иванда Ловра Деска [1]
- Prȇ trȋ gȍdine su óde popráljali cȓkvu kȁtoličku i kȃžedu da je jèdan mȃjstor pȁvo sa skȅle i pògino. [6] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Суботица Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Бегеч Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
- Pȁo mȃjstor sa skȅle i prèbio rȗku. Лаћарак [1]
- Na ulazu (kapiji) postavlja se korito sa vodom preko koga moraju preći svi svadbari, neki moraju oprati ruke, a svako mora i darovati u vodu novac, tj. platiti „Tisu”, „čamac”, „skelu”. [7] [1]
- Pri ulasku svatova u kuću, svadbare očekuje prepreka, obično korito s vodom, preko koga svi svatovi moraju da pređu. To nazivaju „Dunav”, „skela”. [8] [1]
- Oko pola noći [na dan venčanja] dolazi „debela” kuma, koja takođe nosi darove, ali kad hoće da uđe u kuću, ona ne može unutra dok „ne plati” skelu preko „Tise”. Pošto plati „skelu”, „debela” kuma ulazi u kuću i seda pored kuma. [9] [7] Остојићево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
- ↑ 6,0 6,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 7,0 7,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 150.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 154.