sinovica

sinovica

sinovica (српски, ћир. синовица)[уреди]

Именица[уреди]

sinovica, ж

Облици:

  1. sinòvica, sinovȉca Вршац [1]
  2. -a, -o [1]

Значења:

  1. Bratova kći drugom bratu. [1]

Примери:

  1. Ȉmam snávu i dvȇ sinòvice. Нови Сад [1]
  2. Dóće mi sinòvica sȕtra. Лаћарак [1]
  3. Od òvog najstarȋjog brȁta ìmam dvȇ sinòvice, a od srȅdnjog samo jèdnog sinóvca. [2] [3] [4] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Шимановци Турија Равно Село Бегеч Нови Сад Ново Милошево Зрењанин Шурјан Бока Неузина Сенпетер Ченеј Иванда [1]


Изведене речи:

  1. sinovȉcin [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 54, 179, 187.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 414.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.

Напомене[уреди]