selo

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

selo

selo (српски, ћир. село)[уреди]

Именица[уреди]

selo, с

Облици:

  1. sȅlo, sèlo, sélo [1]

Значења:

  1. Manje naselje čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivredom. [1]
  2. Selo bez popločanih ili asfaltiranih puteva. Нови Сад[1]

Примери:

  1. Kàdgod su tȍ dèvojke ìšle ȕ goste u súsedna sȅla. Бачко Петрово Село [1]
  2. Ìdu kroz sèlo pa se prȁtu, svrȁćādu kod kȗma i kod prijatélja. Кумане [1]
  3. Bíli smo ràseljeni na šȇs mȇsta tȕ u sèlu. Сремска Каменица [1]
  4. Dòlazu gȍsti sa sȅli, sa svíju sȅli rodbìna. Итебеј [1]
  5. Òvo mȃlo sèlo pa ìmalo trȋ mijàne (Ka — Bc Vz SM; S P Su De To Sl Ču Bg NS; Mo Ki NM NB Bš E Ž A Bk T F Sf; Ds Či Po. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [1]
  6. Mȉ óvde na krȁj sȅla napásemo bȉriće. [5] [9] Банатска Паланка Деска Батања [1]
  7. Tȅra kȍnje, idédu, dȏđedu kros sȅlo. Јасеново [1]
  8. Néću jȁ da dozvȍlim da mi se célo sȅlo podsmȇva. Павлиш [1]
  9. Imȁli smo nȁjlȅpše kónje u sélo. Jedȁn dȍrat, jedȁn vrȁn. Павлиш [1]
  10. Tȍ valda prȋča célo sélo. [1]
  11. Jȃo, pȍla dȗži idémo u sélo za vóde. Избиште Вршац Крушчица Банатска Паланка [1]


Изрази:

  1. nasrdio se ko govedar na ˜ Црвена Црква [1]
  2. ićiselom ko polivač ("isto"). [1]
  3. Ìći usèlo ("ne biti kod svoje kuće, skitati"). Ново Милошево [1]
  4. Ne laje kerasela radi već sebe radi ("govoriti, pričati o nečemu što je u vlastitom interesu"). [1]
  5. ìći posèlu ("isto"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 85, 151.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 27, 47, 48, 273, 327.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 8, 9, 12, 16.
  5. 5,0 5,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 130, 134, 138, 140.
  8. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139, 146.
  9. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.

Напомене[уреди]