sȗnce

sȗnce

sȗnce (српски, ћир. су̑нце)[уреди]

Именица[уреди]

sȗnce, с

Значења:

  1. Svetlost i toplota koje ispušta usijano nebesko telo loptastog oblika. [1]
  2. Zimsko sunce, sunce koje sija ali slabo greje. [1]
  3. Vrsta božićnog kolača. [1]

Примери:

  1. Ȍnda mȋ sèdnemo ȕveče (nȍći) svȉ, kolko drúštva ȉmāmo, ljȗštimo i bȃcamo ga [kukuruz] na gòmilu, da ga pòsle ùvāti malo sȗnce. [2] [3] [4] Јаша Томић Товаришево Ђала Санад Кикинда Ново Милошево Итебеј Међа Елемир Црепаја Избиште [1]
  2. Skȉneš žȉto, ȍnda se pòkāže zùbača, i ȍnda je uzòri ȍma dok je sȗnce i lȅto. Ченеј [1]
  3. Drzari metnu za sofru obrnuti k snca (suncu). [5] [5] Крашово [1]
  4. Jeste da je sunce, ali ono je zubato. Бегеч Ђурђево Каћ Ново Милошево [1]
  5. Badnji dan — ujutro domaćica mesi kolače: „božićni kolač", „zdravlje", „badnjakuša", „mesec", „sunce", „krmača", „kopito", „kvočka" i dr. [6] Стапар [1]
  6. Ȍndak tàko nàmesti od tȇsta, tȏ se zòve zdrȃvlje, ȍndak sȗnce, pa mȅsec. [7] [6] Арадац Бешка Нови Сад Вршац Избиште Кусић [1]
  7. Mese se i razni hlebovi u obliku domaćih životinja, guvna i raznih nebeskih tela. To su hlebovi sa nazivom: „volovi", „krava", „krmača", „guvno", „sunce", „mesec" i slično. [8] Остојићево [1]


Синоними:

  1. zvezda [1]


Изрази:

  1. čist ko ˜ Јасеново [1]
  2. Gledu u njega ko u ˜ [1]
  3. sunce ti tvoje ("blaža psovka"). Ново Милошево [1]
  4. lipši magarče, dok ˜ ne zađe ("tome se ne treba ni nadati"). [1]
  5. Bem ti ˜ žarko ("psovka"). [1]
  6. jebȇm ti ˜ ("isto"). Зрењанин [1]
  7. sijati ko ˜ Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 164.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  5. ↑ 5,0 5,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  8. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȗnce&oldid=388363”