су̑нце
су̑нце
Именица
[уреди]су̑нце, с
Значења:
- Светлост и топлота које испушта усијано небеско тело лоптастог облика. [1]
- Зимско сунце, сунце које сија али слабо греје. [1]
- Врста божићног колача. [1]
Примери:
- О̏нда ми̑ сѐднемо у̏вече (но̏ћи) сви̏, колко дру́штва и̏ма̄мо, љу̑штимо и ба̑цамо га [кукуруз] на го̀милу, да га по̀сле у̀ва̄ти мало су̑нце. [2] [3] [4] Јаша Томић Товаришево Ђала Санад Кикинда Ново Милошево Итебеј Међа Елемир Црепаја Избиште [1]
- Ски̏неш жи̏то, о̏нда се по̀ка̄же зу̀бача, и о̏нда је узо̀ри о̏ма док је су̑нце и ле̏то. Ченеј [1]
- Дрзари метну за софру обрнути к снца (сунцу). [5] [5] Крашово [1]
- Јесте да је сунце, али оно је зубато. Бегеч Ђурђево Каћ Ново Милошево [1]
- Бадњи дан — ујутро домаћица меси колаче: „божићни колач", „здравље", „бадњакуша", „месец", „сунце", „крмача", „копито", „квочка" и др. [6] Стапар [1]
- О̏ндак та̀ко на̀мести од те̑ста, то̑ се зо̀ве здра̑вље, о̏ндак су̑нце, па ме̏сец. [7] [6] Арадац Бешка Нови Сад Вршац Избиште Кусић [1]
- Месе се и разни хлебови у облику домаћих животиња, гувна и разних небеских тела. То су хлебови са називом: „волови", „крава", „крмача", „гувно", „сунце", „месец" и слично. [8] Остојићево [1]
Изрази:
- чист ко ˜ Јасеново [1]
- Гледу у њега ко у ˜ [1]
- сунце ти твоје ("блажа псовка"). Ново Милошево [1]
- липши магарче, док ˜ не зађе ("томе се не треба ни надати"). [1]
- Бем ти ˜ жарко ("псовка"). [1]
- јебе̑м ти ˜ ("исто"). Зрењанин [1]
- сијати ко ˜ Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 164.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
- ↑ 5,0 5,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.