sȏ
sȏ
sȏ (српски, ћир. со̑)[уреди]
Именица[уреди]
sȏ, ж
Облици:
Значења:
Примери:
- Kad nȅšto prodámo, kȗpimo mȁlo šèćera, pòmalo mȇsa, sȍli, pàprike sȉtne, pìrīndže, bìbera — štȃ trȅba ù kuću. [2] [3] [4] Зрењанин Сремска Митровица Буђановци Бешка Суботица Кула Госпођинци Ђала Ново Милошево Избиште Деска [1]
- Kukùruzno brȁšno, jèčmeno, žìtno, šta ȉma, ako nȇma ònōg — ònōg, i tàko, mèkinje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. Be[s] sȍli nȇće da rȃdi. Be[s] sȍli nȇma nȉšta. Ako nè meteš sȍli, nè mož da rȃdi sèpija. Kad mȅteš sȏ i kad svȅ, kad mȅteš kȁko trȅba, onda mírna bȕde, ȍnda nè dižē se, a ako nè meteš, ȃ-jāo dȉže se, òna ȕveliko, ȍndak trȅba sȍli. [5] Ковиљ [1]
- Mȇsiš hlȅb, dȍliješ vòde, sȍli. Стари Сланкамен [1]
- Osim venca [svekrva] ponese još („lopatku, kolbasicu, ručaji, rizanci gotovi, luk, papriku, sol u jabuka u pazuku”). [6] [6] Крашово [1]
Изрази:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ 6,0 6,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 55. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем