sȏ
sȏ
sȏ (srpski, ćir. sȏ)[uredi]
Imenica[uredi]
sȏ, ž
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Kad nȅšto prodámo, kȗpimo mȁlo šèćera, pòmalo mȇsa, sȍli, pàprike sȉtne, pìrīndže, bìbera — štȃ trȅba ù kuću. [2] [3] [4] Zrenjanin Sremska Mitrovica Buđanovci Beška Subotica Kula Gospođinci Đala Novo Miloševo Izbište Deska [1]
- Kukùruzno brȁšno, jèčmeno, žìtno, šta ȉma, ako nȇma ònōg — ònōg, i tàko, mèkinje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. Be[s] sȍli nȇće da rȃdi. Be[s] sȍli nȇma nȉšta. Ako nè meteš sȍli, nè mož da rȃdi sèpija. Kad mȅteš sȏ i kad svȅ, kad mȅteš kȁko trȅba, onda mírna bȕde, ȍnda nè dižē se, a ako nè meteš, ȃ-jāo dȉže se, òna ȕveliko, ȍndak trȅba sȍli. [5] Kovilj [1]
- Mȇsiš hlȅb, dȍliješ vòde, sȍli. Stari Slankamen [1]
- Osim venca [svekrva] ponese još („lopatku, kolbasicu, ručaji, rizanci gotovi, luk, papriku, sol u jabuka u pazuku”). [6] [6] Krašovo [1]
Izrazi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 106.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ 6,0 6,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 55. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika.” je definisano više puta s različitim sadržajem