sȇno
sȇno
sȇno (српски, ћир. се̑но)[уреди]
Именица[уреди]
sȇno, с
Именица[уреди]
sȇno, с
Категорије: бот. бот.
Облици:
Значења:
- Pokošena i osušena trava za ishranu stoke. [1]
- Količina sena koja može da stane u zaprežna kola. [1]
- Veća količina sadenutog sena kupastog oblika, stog. Суботица Тараш[1]
- Veliki nož od kovanog gvožđa sa trouglastim sečivom i papučicom za potiskivanje. [1]
- Prvo košenje trave. Тараш[1]
- Vrsta pastirske igre. Бачка Паланка[1]
- Vrsta božićnog kolača u obliku stoga. [1]
- Vrsta korovske biljke Lolium perenne. [2] Дероње Бач[1]
- Kao deo botaničkog naziva. [1]
- Isto. [2] Пивнице Деспотово Бачка Паланка[1]
Примери:
- Ako je bílo da se sȇno kȕpi, da se kȍsi, móralo je i u nedȅlju. [3] [4] [5] [6] Избиште Бачинци Лаћарак Сремска Митровица Суботица Сивац Дероње Товаришево Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ђала Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Тараш Елемир Зрењанин Јаша Томић Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Ловра [1]
- Kad dȏđe zíma, mȋ ȏvce rȃnimo tùlajom i kad ima sȇna, i sȇna im dájemo. Кумане [1]
- Sȁ ćeš tȉ izáći u nȁše dvȍrīšte da tȉ vȉdiš štȁ mȉ ȉmamo sȇna. Обзир [1]
- Mȉ smo sámi dȅnuli tȁmo sȇno, na gúvno, gȍre. Визић [1]
- Sàmo bi tȅo da unèsem jedan vȍz sȇna, dȅteline. Ђала [1]
- Šȁka, i vinȍgrad, i gúmno, i sȇna prȁvu od tȇsta, kamȁre. Павлиш [1]
Изрази:
- Kòsiti nȁsēno ("kositi tako da otkos pada na levu stranu"; "Tȏ je kad òtkos pȁda s lȇve stráne, na str̀njiku — ȍnda je tȏ kòsiti nȁ sēno"). Госпођинци [1]
- nije za kozuseno ("nepromišljeno, lakomisleno (po)trošiti"). [1]
- Za kòzu je ˜ ("svakome onako kako je zaslužio"). Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 113.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 128, 133, 148, 165.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.