се̑но
се̑но
Именица
[уреди]се̑но, с
Именица
[уреди]се̑но, с
Категорије: бот. бот.
Облици:
Значења:
- Покошена и осушена трава за исхрану стоке. [1]
- Количина сена која може да стане у запрежна кола. [1]
- Већа количина саденутог сена купастог облика, стог. Суботица Тараш[1]
- Велики нож од кованог гвожђа са троугластим сечивом и папучицом за потискивање. [1]
- Прво кошење траве. Тараш[1]
- Врста пастирске игре. Бачка Паланка[1]
- Врста божићног колача у облику стога. [1]
- Врста коровске биљке Лолиум перенне. [2] Дероње Бач[1]
- Као део ботаничког назива. [1]
- Исто. [2] Пивнице Деспотово Бачка Паланка[1]
Примери:
- Ако је би́ло да се се̑но ку̏пи, да се ко̏си, мо́рало је и у неде̏љу. [3] [4] [5] [6] Избиште Бачинци Лаћарак Сремска Митровица Суботица Сивац Дероње Товаришево Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ђала Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Итебеј Тараш Елемир Зрењанин Јаша Томић Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Ловра [1]
- Кад до̑ђе зи́ма, ми̑ о̑вце ра̑нимо ту̀лајом и кад има се̑на, и се̑на им да́јемо. Кумане [1]
- Са̏ ћеш ти̏ иза́ћи у на̏ше дво̏рӣште да ти̏ ви̏диш шта̏ ми̏ и̏мамо се̑на. Обзир [1]
- Ми̏ смо са́ми де̏нули та̏мо се̑но, на гу́вно, го̏ре. Визић [1]
- Са̀мо би те̏о да унѐсем један во̏з се̑на, де̏телине. Ђала [1]
- Ша̏ка, и вино̏град, и гу́мно, и се̑на пра̏ву од те̑ста, кама̏ре. Павлиш [1]
Изрази:
- Ко̀сити на̏се̄но ("косити тако да откос пада на леву страну"; "То̑ је кад о̀ткос па̏да с ле̑ве стра́не, на стр̀њику — о̏нда је то̑ ко̀сити на̏ се̄но"). Госпођинци [1]
- није за козусено ("непромишљено, лакомислено (по)трошити"). [1]
- За ко̀зу је ˜ ("свакоме онако како је заслужио"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 113.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 128, 133, 148, 165.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.