ruža

ruža

ruža (српски, ћир. ружа)[уреди]

Именица[уреди]

ruža, ж

Именица[уреди]

ruža, ж

Категорије: бот.бот.бот.


Облици:

  1. rúža [1]

Значења:

  1. Rosa. [2] [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  2. Rosa canina. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Isto. Нови Сад[1]
  5. Ukras, šara u obliku ruže. [1]
  6. Središnji deo božićnog kolača u obliku ruže. [1]
  7. Šara na liciderskom kolaču. [1]
  8. Deo šprica za prskanje vinograda. [1]
  9. Ukrasna mesingana pločica na kaišu koji stoji na čelu konja. [1]
  10. Deo mesa od buta. [1]
  11. Tanacetum indicum. [1]
  12. Artemisia vulgaris. [1]

Примери:

  1. Sáma jȃ presàđīvam mòje rúže, većem mi je céla bášća pȕna svakojáki. Бока [1]
  2. Òvē rúže su kàlemljene. Бачинци [1]
  3. Ȍn je [venac] sȁv ot prȗća, ȉma ovȁko rúže, namȅšćeno svȅ lȇpo. [4] [5] Јасеново Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Сивац Турија Равно Село Ђала Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Неузина Избиште Ченеј [1]
  4. Tȏ je dìvija rúža, òna ìma šípak, cvèta na Bègeju kolko òćete i dìgod. [6] Бачка Паланка [1]
  5. Kȍnjski bòsiljak, slȅz, ȉmamo šȋpaka — tȏ je dìvija rúža. [7] [8] [6] Ковиљ Пивнице Дероње Деспотово Параге Силбаш Товаришево Обровац Ковиљ Мокрин [1]
  6. Rúža, tȍ je òna dìvlja. Mȉ kȃžemo dìvlja rúža. [9] [6] [5] Буковац Нештин Ердевик Врдник Чортановци Вајска Бођани Ченеј [1]
  7. Na nogama su devojke nosile crvene ili plave somotske papuče na „štikle” (pete), ukrašene vezom „na ruže”. [10] [1]
  8. Ukrašavane su [čakšire] šarama (ruže, lale i dr.) od „berlinera”. [11] [12] Јарковац [1]
  9. Ȕzmem štòfane (kafetuke), štòfane sa bòrdo rúžama u ćòškovima. Добринци [1]
  10. Tȕ sam kȍsovski vȇz [napravila], svȅ tàke rúže. Нови Сад [1]
  11. Tȗ su pridevèni òni cvȅtovi, òne sȍmotske rúže. Обзир [1]
  12. Jȃ sam štrȉkala džȅmper bélo i súro, pa takȍ u kȍcke, karȋrano, pa na rúže. Банатска Паланка Избиште [1]
  13. Takve želje su izricane pri dizanju „ruže” sa kolača. [1]
  14. U nekim selima Srema ružu sa kolača su čuvali do setve pšenice kada su je mrvili u seme ili su pak bosiljak iz ruže sa velikog kolača zaoravali u prvu brazdu pri oranju za žito. [13] [1]
  15. Gornji ukras od kolača, zvani „ruža”, domaćica je ostavljala da stoji u kući preko cele godine ( — Sp) [LSp]. [14] [1]
  16. Zȋmska rúža bȕde lȅpša i krùpnīja kad se ràsādi, nego kad je gústa. Бачинци [1]
  17. Zȋmske rúže ȉmam, ȅno, òve gladióle sam posádila. Велики Гај Сусек Лаћарак Свилош Ђурђево [1]
  18. Jȃko se téško uščùpa. Tȏ mȍ[že]š čȉstiti dvȍrīšte. Ȉma tȏ kòd nās tȗ. Kȍ dìvija rúža. Jȅste dìvija rúža, lȋst dìvije rúže, al je dìvija. Jȅste, dìvija rúža. Nȇma tȏ cvȇta, sàmo jo[j] je lȋst na rúžu, i mȋ kȃžemo dìvija rúža. Lȋst je rúžin i ȍnda mȋ kȃžemo ȅv[o] dìvija rúža kad otséčemo. [6] Силбаш [1]


Синоними:

  1. kalanćov [1]


Изрази:

  1. Ne cvetaju muruže ("ne ide mu dobro, nije kako je očekivao"). Сомбор [1]
  2. Rumen ko ˜ Јасеново [1]
  3. uzetiružu ("preuzeti kumstvo pri nekom verskom obredu za sledeću godinu"; "Kum na kram bio je Miodrag, a ružu ne znam ko je uzeo"). Ченеј [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  3. ↑ Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  5. ↑ 5,0 5,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 146.
  8. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  10. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
  11. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 76, 81.
  12. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
  13. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179.
  14. ↑ Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ruža&oldid=413097”