ружа

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ружа

ружа (српски, lat. ruža)[уреди]

Именица[уреди]

ружа, ж


Категорије: бот.


Облици:

  1. ру́жа [1]

Значења:

  1. Роса. [2] [3] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  2. Роса цанина. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Исто. Нови Сад[1]
  5. Украс, шара у облику руже. [1]
  6. Средишњи део божићног колача у облику руже. [1]
  7. Шара на лицидерском колачу. [1]
  8. Део шприца за прскање винограда. [1]
  9. Украсна месингана плочица на каишу који стоји на челу коња. [1]
  10. Део меса од бута. [1]
  11. Танацетум индицум. [1]
  12. Артемисиа вулгарис. [1]

Примери:

  1. Са́ма ја̑ преса̀ђӣвам мо̀је ру́же, већем ми је це́ла ба́шћа пу̏на свакоја́ки. Бока [1]
  2. О̀ве̄ ру́же су ка̀лемљене. Бачинци [1]
  3. О̏н је [венац] са̏в от пру̑ћа, и̏ма ова̏ко ру́же, наме̏шћено све̏ ле̑по. [4] [5] Јасеново Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Сивац Турија Равно Село Ђала Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Неузина Избиште Ченеј [1]
  4. То̑ је дѝвија ру́жа, о̀на ѝма ши́пак, цвѐта на Бѐгеју колко о̀ћете и дѝгод. [6] Бачка Паланка [1]
  5. Ко̏њски бо̀сиљак, сле̏з, и̏мамо ши̑пака — то̑ је дѝвија ру́жа. [7] [8] [6] Ковиљ Пивнице Дероње Деспотово Параге Силбаш Товаришево Обровац Ковиљ Мокрин [1]
  6. Ру́жа, то̏ је о̀на дѝвља. Ми̏ ка̑жемо дѝвља ру́жа. [9] [6] [5] Буковац Нештин Ердевик Врдник Чортановци Вајска Бођани Ченеј [1]
  7. На ногама су девојке носиле црвене или плаве сомотске папуче на „штикле” (пете), украшене везом „на руже”. [10] [1]
  8. Украшаване су [чакшире] шарама (руже, лале и др.) од „берлинера”. [11] [12] Јарковац [1]
  9. У̏змем што̀фане (кафетуке), што̀фане са бо̀рдо ру́жама у ћо̀шковима. Добринци [1]
  10. Ту̏ сам ко̏совски ве̑з [направила], све̏ та̀ке ру́же. Нови Сад [1]
  11. Ту̑ су придевѐни о̀ни цве̏тови, о̀не со̏мотске ру́же. Обзир [13]
  12. Ја̑ сам штри̏кала џе̏мпер бе́ло и су́ро, па тако̏ у ко̏цке, кари̑рано, па на ру́же. Банатска Паланка Избиште [1]
  13. Такве жеље су изрицане при дизању „руже” са колача. [1]
  14. У неким селима Срема ружу са колача су чували до сетве пшенице када су је мрвили у семе или су пак босиљак из руже са великог колача заоравали у прву бразду при орању за жито. [14] [1]
  15. Горњи украс од колача, звани „ружа”, домаћица је остављала да стоји у кући преко целе године ( — Сп) [ЛСп]. [15] [1]
  16. Зи̑мска ру́жа бу̏де ле̏пша и кру̀пнӣја кад се ра̀са̄ди, него кад је гу́ста. Бачинци [1]
  17. Зи̑мске ру́же и̏мам, е̏но, о̀ве гладио́ле сам поса́дила. Велики Гај Сусек Лаћарак Свилош Ђурђево [1]
  18. Ја̑ко се те́шко ушчу̀па. То̑ мо̏[же]ш чи̏стити дво̏рӣште. И̏ма то̑ ко̀д на̄с ту̑. Ко̏ дѝвија ру́жа. Је̏сте дѝвија ру́жа, ли̑ст дѝвије ру́же, ал је дѝвија. Је̏сте, дѝвија ру́жа. Не̑ма то̑ цве̑та, са̀мо јо[ј] је ли̑ст на ру́жу, и ми̑ ка̑жемо дѝвија ру́жа. Ли̑ст је ру́жин и о̏нда ми̑ ка̑жемо е̏в[о] дѝвија ру́жа кад отсе́чемо. [6] Силбаш [1]


Синоними:

  1. каланћов [1]



1. Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.

Пес. 2:1

Изрази:

  1. Не цветају муруже ("не иде му добро, није како је очекивао"). Сомбор [1]
  2. Румен ко ˜ Јасеново [1]
  3. узетиружу ("преузети кумство при неком верском обреду за следећу годину"; "Кум на крам био је Миодраг, а ружу не знам ко је узео"). Ченеј [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  3. Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  5. 5,0 5,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 146.
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  10. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
  11. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 76, 81.
  12. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
  13. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  14. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179.
  15. Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.

Напомене[уреди]

Изведене речи: ружа

Фузи ћирилица: ружа

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици