ručni
ručni
ručni (српски, ћир. ручни)[уреди]
Прилог[уреди]
ručni, прил.
Категорије: ков.
Облици:
Значења:
- Koji se drži, nosi u ruci; kojim se rukuje, upravlja rukom. [1]
- Alatka kojom se seče gvožđe, nasađena na držalje. [1]
- Drvena naprava za krunjenje kukuruznog klipa. Јасеново[1]
- Malo zadnje veslo kojim se upravlja. [1]
- Koji se obavlja rukom, manuelni. [1]
- Rukom naštrikan, isheklan, izvezen proizvod, tvorevina. [1]
- Koji prati nevestu na venčanje. [1]
Примери:
- Ranije se prela ručnom preslicom. Loparica je ručna preslica okruglog oblika, koja se prilikom predenja zadene za pojas. [2] [1]
- Òvo se zòve sèkāč rȕčni. Tȏ smo mȉ prȁvili. [3] Ковиљ [1]
- Ova mala [vesla] se zovu ručna ili krma. [4] Перлез [1]
- Ljȗdi su ìmali rȕčne mašíne [za mlevenje mesa]. Сомбор [1]
- Ȍnda smo ìmali rȕčni rȃd — da štrȉkāmo, da prevúne nȍsīmo, pa prédemo. Елемир [1]
- Jȃ sam šlȉngovala pȕno rȕčni rádova. Томашевац Кула Ђала Арадац [1]
- Tȕ bìla nȅka Tèrika, Čìvutkinja, pa je tȑgovala s rȕčni rádovi. Бачко Петрово Село [1]
- A plȕs tȍga jȍš sam i štrȉkala, gobléne rádila, rȕčne rádove prȁvila. Нови Сад [1]
- Al jȃ sam vòlela i rȕčan rȃd. [5] Неузина Бока [1]
- Već si mórao sȃm rȕčno da pèreš vȅš i da pȇglaš sa òbičnom péglom. Нови Сад [1]
- Rȕčno tȍ se rádilo. Велики Гај [1]
- A nȁjvȉše se kòsilo rȕčno. Мартонош [1]
- Ȍndak se kȍpalo, rȕčno, mòtikāma. Томашевац [1]
- Dever vodi mladu na venčanje i čitavo vreme svadbe je uz mladu, te zato i ima naziv „ručni” dever. [1]
Изведене речи:
Изрази:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 89.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 151.