rogoz

rogoz

rogoz (српски, ћир. рогоз)[уреди]

Именица[уреди]

rogoz, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. rògoz, rȏgoz Избиште, ро̏гоз [1]
  2. rògoz [1]

Значења:

  1. Vrsta ritske trave s tvrdim, sabljastim listovima koja se upotrebljava za pletenje uža, asura, torbi Tѕpha latifolia. Черевић[1]
  2. Tѕpha angustifolia. [1]

Примери:

  1. A sàćura je bíla od rògoza, pletèno tàko s pȑsta. Нови Сад [1]
  2. Rogoz, oštrić, ševar, pucać, šuljmov — to bilo sve trave vodene koje one [ribe] se hrane. [2] [3] [4] [5] Елемир Моровић Нештин Дивош Черевић Јарак Ириг Сремски Карловци Пећинци Нови Карловци Суботица Верушић Жедник Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Врбас Србобран Бачко Градиште Деспотово Змајево Каћ Бегеч Ковиљ Гардиновци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Чента [1]
  3. Òdgore na kȍšnicu se mȅte rògoz da blȁto nȅ bi bȓzo òtpalo. [3] Мошорин [1]
  4. Tȗ je bílo lȅti súvo pa je bílo rȍgoza. Нови Сад [1]
  5. Bílo je nȅkoliko kȗća i sa tȑskom, i sa rȍgozom znȃm. Ђала [1]
  6. Rȍgoz, tȏ sam zavézo kao snȍpče jȅdno, i zavȇžem gȍre sa žȉcom da ne trȕli kanȃp. [3] Избиште Ново Милошево Маргита Алибунар Сефкерин Омољица Ковин [1]
  7. A od lȋšća se tkȁli, prȇ, rogóznjače tȏ se zválo, pò sobā se šírilo i stȁvljalo. Sȅklō se, pa se vézala kukuruzóvina, úža se prȁvila od rògoza. [6] Параге Нештин Пивнице Деспотово Дероње Вајска Силбаш Бођани Товаришево Обровац Бачка Паланка [1]


Синоними:

  1. rogoza [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
  3. 3,0 3,1 3,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.

Напомене[уреди]