рогоз

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

рогоз

рогоз (српски, lat. rogoz)[уреди]

Именица[уреди]

рогоз, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. ро̀гоз, ро̑гоз Избиште, ро̏гоз [1]
  2. ро̀гоз [1]

Значења:

  1. Врста ритске траве с тврдим, сабљастим листовима која се употребљава за плетење ужа, асура, торби Тѕпха латифолиа. Черевић[1]
  2. Тѕпха ангустифолиа. [1]

Примери:

  1. А са̀ћура је би́ла од ро̀гоза, плетѐно та̀ко с пр̏ста. Нови Сад [1]
  2. Рогоз, оштрић, шевар, пуцаћ, шуљмов — то било све траве водене које оне [рибе] се хране. [2] [3] [4] [5] Елемир Моровић Нештин Дивош Черевић Јарак Ириг Сремски Карловци Пећинци Нови Карловци Суботица Верушић Жедник Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Врбас Србобран Бачко Градиште Деспотово Змајево Каћ Бегеч Ковиљ Гардиновци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Чента [1]
  3. О̀дгоре на ко̏шницу се ме̏те ро̀гоз да бла̏то не̏ би бр̑зо о̀тпало. [3] Мошорин [1]
  4. Ту̑ је би́ло ле̏ти су́во па је би́ло ро̏гоза. Нови Сад [1]
  5. Би́ло је не̏колико ку̑ћа и са тр̏ском, и са ро̏гозом зна̑м. Ђала [1]
  6. Ро̏гоз, то̑ сам заве́зо као сно̏пче је̏дно, и заве̑жем го̏ре са жи̏цом да не тру̏ли кана̑п. [3] Избиште Ново Милошево Маргита Алибунар Сефкерин Омољица Ковин [1]
  7. А од ли̑шћа се тка̏ли, пре̑, рого́зњаче то̑ се зва́ло, по̀ соба̄ се ши́рило и ста̏вљало. Се̏кло̄ се, па се ве́зала кукурузо́вина, у́жа се пра̏вила од ро̀гоза. [6] Параге Нештин Пивнице Деспотово Дероње Вајска Силбаш Бођани Товаришево Обровац Бачка Паланка [1]


Синоними:

  1. рогоза [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
  3. 3,0 3,1 3,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.

Напомене[уреди]