rastajati

rastajati

rastajati (српски, ћир. растајати)[уреди]

Глагол[уреди]

rastajati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -e [1]
  2. ràstajem se, -a, se [1]
  3. -nem se [1]

Значења:

  1. Deliti, razdvajati. [1]
  2. Odvajati se (od koga, od čega), napuštati (koga, nešto). Нови Сад[1]
  3. Odvojiti se (od koga, od čega), napustiti (koga, nešto). [1]
  4. Pozdraviti se na rastanku, oprostiti se. [1]

Примери:

  1. I kȃže, òna mène níje krȉla o[d] tȇ žène, i dála mi je kòlko púti i lȅba, tȍ je bílo dvȇ kȕće sàmo ràstajale, znȃš li, i lȅba, i svȅ kad sam bíla mȃla. Нови Сад [1]
  2. Jèdna ȕlica ràstaje. [2] Житиште [1]
  3. Mȋ ȉmamo s Tòrkom atàricu (tȏ je jèdan mȃli brȇg što ràstalja ȁtar). [3] Итебеј [1]
  4. Òsećam kȋčmu u pojásu, kȁo da se ràstalja. [4] Мартинци [1]
  5. Nè mož da se ràstaneš. [5] Кикинда Банатско Аранђелово Ново Милошево [1]
  6. Òna stȁne da se ònoga drȕgoga ràstane. [6] Меленци [1]
  7. Tàko se jȃ ràstanem njȋ. [6] Итебеј [1]
  8. Ràstanēmo se domàćina tȏg. [6] Елемир [1]
  9. Jȁ znȃm kad je mȍj òtac prȍdo kȕću, s mȁterom se ràsto, mȍj drȕgi òtac je bȉo ȍču. Ђала Банатско Аранђелово Ново Милошево [1]
  10. Ràstala se s mȗžom, pa je mène odránila. Бачко Петрово Село [1]


Изведене речи:

  1. ràstaljati [1]
  2. ràstati se [1]


Синоними:

  1. razvenčati [1]


Изрази:

  1. Ràstati se ("umreti"; "Da se ràstane živòta"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 403.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 300.
  6. 6,0 6,1 6,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 313.

Напомене[уреди]