rȇč
rȇč
rȇč (српски, ћир. ре̑ч)[уреди]
Именица[уреди]
rȇč, ж
Значења:
Примери:
- Nȅ se upotrȅbljava tȃ rȇč. [2] [3] Батања Сивац Стапар Турија Госпођинци [1]
- Na sèlo je ovàko: svȁka se rȇč pàžljivo prȁti. [4] Кумане [1]
- Kȏ hȓče, tȃj nè srče (spȃva, ne ìde da prèpravi za jȅlo); kȏ rȃdi, tȃj žvȃće — tȏ je stȃra rȇč, stȃra pòslovica. [5] Јаша Томић [1]
Изрази:
- lepa ˜ i gvozdena vrata otvara ("lepom rečju se sve postiže"). [1]
- imati skupu ˜ ("biti ćutljiv, slabo govorljiv"; "Kod njega je skupa reč"). Јасеново [1]
- b.uz negaciju, u direktnom obraćanju ("ne uzimati kao sasvim pouzdano ono što je neko rekao"; "Jȃ mȉslim da je tàko, al nèmoj me vȁtati za rȇč"). Ковиљ Вршац [1]
- Biti odreči ("održa(va)ti obećanje"). Ново Милошево [1]
- voditi glavnu ˜ ("imati najveći uticaj, odlučivati"; "Mati odnosno svekrva Kristina vodila je glavnu reč o domaćinstvu"). Сомбор [1]
- bitireči ("prepirati se, svađati se"; "Uradi to kako ti kažeš da ne bude posle reči"). Ново Милошево [1]
- reći koju veću ˜ ("reći nešto važno, značajno"). Сомбор [1]
- vȁtatizarȇč a. ("koristiti se tuđom izjavom, na nečiju štetu ili korist"). Вршац [1]
- uvȁtiti za ˜ ("vešto iskoristiti ono što je neko rekao (obično protiv njega samog)"). Вршац [1]
- čovek odreči ("pouzdan, odgovoran čovek"). Ново Милошево [1]
- Vȅrovati na ˜ ("prihvatati iskaz bez dokaza"). Вршац [1]
- ne biratirȇči ("govoriti oštro i uvredljivo"). Вршац [1]
- oteti ˜ iz usta ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Oto si mi reč iz ust"). Јасеново [1]
- uzeti ˜ iz usta ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Uzo si mi reč iz usta"). Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 30, 106.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.