rȇč
rȇč
rȇč (srpski, ćir. rȇč)[uredi]
Imenica[uredi]
rȇč, ž
Značenja:
Primeri:
- Nȅ se upotrȅbljava tȃ rȇč. [2] [3] Batanja Sivac Stapar Turija Gospođinci [1]
- Na sèlo je ovàko: svȁka se rȇč pàžljivo prȁti. [4] Kumane [1]
- Kȏ hȓče, tȃj nè srče (spȃva, ne ìde da prèpravi za jȅlo); kȏ rȃdi, tȃj žvȃće — tȏ je stȃra rȇč, stȃra pòslovica. [5] Jaša Tomić [1]
Izrazi:
- lepa ˜ i gvozdena vrata otvara ("lepom rečju se sve postiže"). [1]
- imati skupu ˜ ("biti ćutljiv, slabo govorljiv"; "Kod njega je skupa reč"). Jasenovo [1]
- b.uz negaciju, u direktnom obraćanju ("ne uzimati kao sasvim pouzdano ono što je neko rekao"; "Jȃ mȉslim da je tàko, al nèmoj me vȁtati za rȇč"). Kovilj Vršac [1]
- Biti odreči ("održa(va)ti obećanje"). Novo Miloševo [1]
- voditi glavnu ˜ ("imati najveći uticaj, odlučivati"; "Mati odnosno svekrva Kristina vodila je glavnu reč o domaćinstvu"). Sombor [1]
- bitireči ("prepirati se, svađati se"; "Uradi to kako ti kažeš da ne bude posle reči"). Novo Miloševo [1]
- reći koju veću ˜ ("reći nešto važno, značajno"). Sombor [1]
- vȁtatizarȇč a. ("koristiti se tuđom izjavom, na nečiju štetu ili korist"). Vršac [1]
- uvȁtiti za ˜ ("vešto iskoristiti ono što je neko rekao (obično protiv njega samog)"). Vršac [1]
- čovek odreči ("pouzdan, odgovoran čovek"). Novo Miloševo [1]
- Vȅrovati na ˜ ("prihvatati iskaz bez dokaza"). Vršac [1]
- ne biratirȇči ("govoriti oštro i uvredljivo"). Vršac [1]
- oteti ˜ iz usta ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Oto si mi reč iz ust"). Jasenovo [1]
- uzeti ˜ iz usta ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Uzo si mi reč iz usta"). Novo Miloševo [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 50.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 30, 106.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.