rȁlo
rȁlo
rȁlo (српски, ћир. ра̏ло)[уреди]
Именица[уреди]
rȁlo, с
Примери:
- Tȏ je rȁlo. Dvȇ féle ȉma. Tȏ su kàdgod mòji dȅdovi na vòlovi kad su ȍrāli. Tȏ je [...] svȅ ko plȕg òbičan, samo dàska, al níje zavijèna ko gvozdenjáci neg sàmo rávno — i tȃj rȃvnik što je tȁmo bȉo nàtaknūt. [1] [2] Тител Госпођинци Бегеч Нови Бечеј [3]
Референце[уреди]
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 129.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.