rȁlo
rȁlo
rȁlo (srpski, ćir. rȁlo)[uredi]
Imenica[uredi]
rȁlo, s
Primeri:
- Tȏ je rȁlo. Dvȇ féle ȉma. Tȏ su kàdgod mòji dȅdovi na vòlovi kad su ȍrāli. Tȏ je [...] svȅ ko plȕg òbičan, samo dàska, al níje zavijèna ko gvozdenjáci neg sàmo rávno — i tȃj rȃvnik što je tȁmo bȉo nàtaknūt. [1] [2] Titel Gospođinci Begeč Novi Bečej [3]
Reference[uredi]
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 16, 129.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.