Пређи на садржај

proleće

proleće

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив proleće proleća
Генитив proleća proleća
Датив proleću prolećima
Акузатив proleće proleća
Вокатив proleće proleća
Инструментал prolećem prolećima
Локатив proleću prolećima

Именица

proleće, с

Proleće

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: proliće, ијекавски: proljeće, екавски: proleće

Облици:

[1.1.] pròleće, prolȅće, prȍleće [1]

Слогови: pro-le-će,  мн. pro-le-ća


Значења:

[1.] Proleće je jedno godišnje doba, posle zime i pre leta.

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Примери:

[1.1.] Ȍnda kad bȕde pròleće, sȉje rȅpu. Дероње [1]
[1.2.] A kad dȏđe pròleće, ȍma ášov pa ù bāšću, pa prikòpāvamo, pa sȅjēmo. [1]
[1.3.] Níje ȍndak bílo mȅsečna pláta, nego nàkosimo tr̀ske, pa kad dȏđe pròleće, tȏ se trážilo. [2] [3] [4] Арадац, Мартонош, Мокрин, Ново Милошево, Башаид, Кумане, Меленци, Јаша Томић, Зрењанин, Велики Гај, Фаркаждин [1]
[1.4.] Pȏrke u prȍleće se igrȁlo. [5] Јасеново Деска [1]
[1.5.] U prolȅće tȍ ȕvek opȅremo. [6] Вршац, Црепаја, Избиште [1]
[1.6.] Da jim da Bog život i zdravlje, da su bogati kakon jesen i dragi kakon proletje. [7] Крашово [1]

Асоцијације:

[1.1.] leto

Изведене речи:

[1.1.] prolećan



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140, 145, 146, 149, 162.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 318.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
  7. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 63.

Сродни чланци са Википедије:

[1] proleće