prȁkljača

prȁkljača

prȁkljača (српски, ћир. пра̏кљача)[уреди]

Значења:

  1. Naprava u obliku poduže lopatice kojom se udara po rublju. Беркасово Кикинда[1]

Примери:

  1. Kod pránja vèša se prálo sa prȁkljačom. Pòkvase žène, nàkvase vȅš i ȍnda na dȁsku jèdnu i tȗ prȁkljaču, a prȁkljača je bila kao na kobàsice ìzrezana. [2] Србобран [1]
  2. Ȕzme se prȁkljača pa se tàko rȏlja. [2] [3] [4] [5] Башаид Јамена Вашица Сремска Рача Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Лединци Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Буковац Шатринци Обреж Чортановци Угриновци Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Пачир Сента Мол Сомбор Бајша Сивац Дрљан Стапар Кула Лалић Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Равно Село Бођани Госпођинци Товаришево Жабаљ Ђурђево Руменка Бегеч Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Јаша Томић Перлез Маргита Сакуле Вршац Алибунар Сефкерин Избиште Јасеново Делиблато Омољица Ковин Калаз Ловра Ченеј Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 130, 396.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]