пра̏кљача

пра̏кљача

пра̏кљача (српски, lat. prȁkljača)[уреди]

Значења:

  1. Направа у облику подуже лопатице којом се удара по рубљу. Беркасово Кикинда[1]

Примери:

  1. Код пра́ња вѐша се пра́ло са пра̏кљачом. По̀квасе жѐне, на̀квасе ве̏ш и о̏нда на да̏ску јѐдну и ту̑ пра̏кљачу, а пра̏кљача је била као на коба̀сице ѝзрезана. [2] Србобран [1]
  2. У̏зме се пра̏кљача па се та̀ко ро̑ља. [2] [3] [4] [5] Башаид Јамена Вашица Сремска Рача Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Лединци Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Буковац Шатринци Обреж Чортановци Угриновци Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Пачир Сента Мол Сомбор Бајша Сивац Дрљан Стапар Кула Лалић Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Равно Село Бођани Госпођинци Товаришево Жабаљ Ђурђево Руменка Бегеч Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Јаша Томић Перлез Маргита Сакуле Вршац Алибунар Сефкерин Избиште Јасеново Делиблато Омољица Ковин Калаз Ловра Ченеј Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 130, 396.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]