potúći
potúći
potúći (српски, ћир. поту́ћи[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
Примери:
- Svȋra [matica] kòja je ȉzabrāta, zȗ-zȗ, drȕge [matice] potúku. Српски Крстур [1]
- Òve drȕge pčȅle potúku mȁtice, sàmo jȅdna njȉma òstane kòju òne zàberu. [2] Меленци [1]
- Nȅ znam kòje je gȍdine pòtūkao lȇd pa se vȉdla Sèlēnča. Дероње [1]
- Pa je bílo tȗ i da se potúku. Кула [1]
- Ȁjd u kafànu na alvàluk. Bȉde tȕ alvàluka, pa se izòpījadu, pa se i potúčedu. [3] [4] Томашевац Черевић Пећинци Силбаш Нови Кнежевац Иђош Ново Милошево Међа [1]
- Mȅne je žȁo kad se déca potúču na ȕlicu. [5] Павлиш Житиште [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 189.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.