Пређи на садржај

potúći

potúći

Глагол

[уреди]

potúći, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -úče, potući potući [1]

Значења:

  1. Uništiti usev, rod (o nevremenu). [1]
  2. Početi borbu. [1]

Примери:

  1. Svȋra [matica] kòja je ȉzabrāta, zȗ-zȗ, drȕge [matice] potúku. Српски Крстур [1]
  2. Òve drȕge pčȅle potúku mȁtice, sàmo jȅdna njȉma òstane kòju òne zàberu. [2] Меленци [1]
  3. Nȅ znam kòje je gȍdine pòtūkao lȇd pa se vȉdla Sèlēnča. Дероње [1]
  4. Pa je bílo tȗ i da se potúku. Кула [1]
  5. Ȁjd u kafànu na alvàluk. Bȉde tȕ alvàluka, pa se izòpījadu, pa se i potúčedu. [3] [4] Томашевац Черевић Пећинци Силбаш Нови Кнежевац Иђош Ново Милошево Међа [1]
  6. Mȅne je žȁo kad se déca potúču na ȕlicu. [5] Павлиш Житиште [1]


Синоними:

  1. poubijati [1]
  2. iskrviti [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 189.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 271.

Напомене

[уреди]