ponoć

ponoć

ponoć (српски, ћир. поноћ)[уреди]

Именица[уреди]

ponoć, ж

Значења:

Примери:

  1. Pa kòsili, pa kȕpili pȍsle, pa u pónoć idémo pa kȕpīmo, pa na vòzove, pa vȍzīmo. Бачинци [1]
  2. Pȍsle pónoći kȗm trȅba da ìde kȕći. Жабаљ [1]
  3. Ko ȉma lȃmpi, moja mȁti tkȃ do pónoći — baba Krstína. [2] [3] Избиште Госпођинци Ново Милошево Итебеј Крушчица [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 52.

Напомене[уреди]