поноћ
поноћ
поноћ (српски, lat. ponoć)[уреди]
Именица[уреди]
поноћ, ж
Значења:
Примери:
- Па ко̀сили, па ку̏пили по̏сле, па у по́ноћ иде́мо па ку̏пӣмо, па на во̀зове, па во̏зӣмо. Бачинци [1]
- По̏сле по́ноћи ку̑м тре̏ба да ѝде ку̏ћи. Жабаљ [1]
- Ко и̏ма ла̑мпи, моја ма̏ти тка̑ до по́ноћи — баба Крсти́на. [2] [3] Избиште Госпођинци Ново Милошево Итебеј Крушчица [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 52.