Пређи на садржај

položenik

položenik

položenik (српски, ћир. положеник)[уреди]

Именица[уреди]

položenik, м

Облици:

  1. pòloženīk [1]

Значења:

  1. Onaj koji prvi dođe kome u kuću na Božić. [2] [3] Мол Стапар Кикинда Иђош[1]
  2. Onaj koji prvi dođe kome u kuću na dan Sv. Ignjata, pet dana pred Božić. [1]

Примери:

  1. Imali smo dobroga položenika, biće nam rodna godina. Ковиљ Бегеч Ловра [1]
  2. Na Bòžić su ìšli tȉ pòloženīci. [4] Нови Сад Госпођинци Бегеч Ковиљ [1]
  3. Ȍnda domàćin ȕzme čésnicu pa séče: pȓvo pȗtniku, kȍmād, ko nàīđe, pa ȍnda pòloženīku. Мартонош [1]
  4. Negde polažajnik dolazi ujutro pre polaženja stoke, a negde posle ručka i ponese na rukama kolač, tj. pletenicu u vidu prstena. Kroz kolač se provuče kudelja i sa time se kolač obesi na ruke. [5] Стапар [1]
  5. Ka[d] dȏđe pȓvi u kȕću da bȕde pòlažanik, rȁdovan, njèmu se vȇže kòšulja. Војка [1]
  6. Izjutra u kuću dolazi polaženik ili radovan, obično dečak iz familije ili iz bližeg komšiluka. [1]
  7. Ȕvek me òtac nòsio na rȁmenu u dvȁ sȃta da bȕdem pòlaženik kò[d] ti mòji ȕjāci. Сремска Каменица [1]
  8. Tȏ je za pòlaženika kòlāč. [6] Бешка Врдник [1]
  9. Na sam Ignjatov dan ko prvi dođe u kuću od suseda biva polaženik ili kako je uobičajen naziv za ignjatovskog polaženika „kokošiji" polaženik ili pak kako kažu u donjem Sremu „kokošiji radovan". [7] [1]
  10. Ȕjutru ídu polȁžnici. Вршац [1]
  11. Bio sam danas položajnik kod komšije i dobio sam kobasicu. [8] Бегеч Стапар [1]
  12. Pòložnika pòsipadu sa žȉtom i se ȍnak gòvori tàko: „Dȃj, bȍže, prasíća, ćuríća, pilíća, žȉta". Јаша Томић [1]
  13. Domaćica ustane u tri sata zajtra i prima položnike, a domaćin i posipa žitom. [9] [10] [11] Ченеј Шурјан Бока Фаркаждин [1]
  14. Jȃ pȃntim kao déte, to se prȁtilo, svȋra romunȉka i prȁtimo polȍžnika. Избиште [1]
  15. Polȍžnici su dolȁzili pȓvi na Bȁdnji dȃn. Вршац [1]
  16. To je kolȃč, to je za pȍložnika. Избиште [1]
  17. U Ilandži [...] o Novoj godini dolaze čestitari kao položenici obučeni, tj. maskirani u lik medveda. [12] Иланџа [1]


Синоними:

  1. položaj [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 255.
  3. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 87.
  5. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 310.
  7. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 175.
  8. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 95.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 255.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 23.
  11. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. ↑ Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 107.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=položenik&oldid=590649”