položenik
položenik
Именица
[уреди]položenik, м
Облици:
Значења:
- Onaj koji prvi dođe kome u kuću na Božić. [2] [3] Мол Стапар Кикинда Иђош[1]
- Onaj koji prvi dođe kome u kuću na dan Sv. Ignjata, pet dana pred Božić. [1]
Примери:
- Imali smo dobroga položenika, biće nam rodna godina. Ковиљ Бегеч Ловра [1]
- Na Bòžić su ìšli tȉ pòloženīci. [4] Нови Сад Госпођинци Бегеч Ковиљ [1]
- Ȍnda domàćin ȕzme čésnicu pa séče: pȓvo pȗtniku, kȍmād, ko nàīđe, pa ȍnda pòloženīku. Мартонош [1]
- Negde polažajnik dolazi ujutro pre polaženja stoke, a negde posle ručka i ponese na rukama kolač, tj. pletenicu u vidu prstena. Kroz kolač se provuče kudelja i sa time se kolač obesi na ruke. [5] Стапар [1]
- Ka[d] dȏđe pȓvi u kȕću da bȕde pòlažanik, rȁdovan, njèmu se vȇže kòšulja. Војка [1]
- Izjutra u kuću dolazi polaženik ili radovan, obično dečak iz familije ili iz bližeg komšiluka. [1]
- Ȕvek me òtac nòsio na rȁmenu u dvȁ sȃta da bȕdem pòlaženik kò[d] ti mòji ȕjāci. Сремска Каменица [1]
- Tȏ je za pòlaženika kòlāč. [6] Бешка Врдник [1]
- Na sam Ignjatov dan ko prvi dođe u kuću od suseda biva polaženik ili kako je uobičajen naziv za ignjatovskog polaženika „kokošiji" polaženik ili pak kako kažu u donjem Sremu „kokošiji radovan". [7] [1]
- Ȕjutru ídu polȁžnici. Вршац [1]
- Bio sam danas položajnik kod komšije i dobio sam kobasicu. [8] Бегеч Стапар [1]
- Pòložnika pòsipadu sa žȉtom i se ȍnak gòvori tàko: „Dȃj, bȍže, prasíća, ćuríća, pilíća, žȉta". Јаша Томић [1]
- Domaćica ustane u tri sata zajtra i prima položnike, a domaćin i posipa žitom. [9] [10] [11] Ченеј Шурјан Бока Фаркаждин [1]
- Jȃ pȃntim kao déte, to se prȁtilo, svȋra romunȉka i prȁtimo polȍžnika. Избиште [1]
- Polȍžnici su dolȁzili pȓvi na Bȁdnji dȃn. Вршац [1]
- To je kolȃč, to je za pȍložnika. Избиште [1]
- U Ilandži [...] o Novoj godini dolaze čestitari kao položenici obučeni, tj. maskirani u lik medveda. [12] Иланџа [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 255.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 87.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 310.
- ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 175.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 95.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 255.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 23.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 107.