положеник
положеник
Именица
[уреди]положеник, м
Облици:
Значења:
- Онај који први дође коме у кућу на Божић. [2] [3] Мол Стапар Кикинда Иђош[1]
- Онај који први дође коме у кућу на дан Св. Игњата, пет дана пред Божић. [1]
Примери:
- Имали смо доброга положеника, биће нам родна година. Ковиљ Бегеч Ловра [1]
- На Бо̀жић су ѝшли ти̏ по̀ложенӣци. [4] Нови Сад Госпођинци Бегеч Ковиљ [1]
- О̏нда дома̀ћин у̏зме че́сницу па се́че: пр̑во пу̑тнику, ко̏ма̄д, ко на̀ӣђе, па о̏нда по̀ложенӣку. Мартонош [1]
- Негде полажајник долази ујутро пре полажења стоке, а негде после ручка и понесе на рукама колач, тј. плетеницу у виду прстена. Кроз колач се провуче кудеља и са тиме се колач обеси на руке. [5] Стапар [1]
- Ка[д] до̑ђе пр̑ви у ку̏ћу да бу̏де по̀лажаник, ра̏дован, њѐму се ве̑же ко̀шуља. Војка [1]
- Изјутра у кућу долази полаженик или радован, обично дечак из фамилије или из ближег комшилука. [1]
- У̏век ме о̀тац но̀сио на ра̏мену у два̏ са̑та да бу̏дем по̀лаженик ко̀[д] ти мо̀ји у̏ја̄ци. Сремска Каменица [1]
- То̑ је за по̀лаженика ко̀ла̄ч. [6] Бешка Врдник [1]
- На сам Игњатов дан ко први дође у кућу од суседа бива полаженик или како је уобичајен назив за игњатовског полаженика „кокошији" полаженик или пак како кажу у доњем Срему „кокошији радован". [7] [1]
- У̏јутру и́ду пола̏жници. Вршац [1]
- Био сам данас положајник код комшије и добио сам кобасицу. [8] Бегеч Стапар [1]
- По̀ложника по̀сипаду са жи̏том и се о̏нак го̀вори та̀ко: „Да̑ј, бо̏же, праси́ћа, ћури́ћа, пили́ћа, жи̏та". Јаша Томић [1]
- Домаћица устане у три сата зајтра и прима положнике, а домаћин и посипа житом. [9] [10] [11] Ченеј Шурјан Бока Фаркаждин [1]
- Ја̑ па̑нтим као де́те, то се пра̏тило, сви̑ра ромуни̏ка и пра̏тимо поло̏жника. Избиште [1]
- Поло̏жници су дола̏зили пр̑ви на Ба̏дњи да̑н. Вршац [1]
- То је кола̑ч, то је за по̏ложника. Избиште [1]
- У Иланџи [...] о Новој години долазе честитари као положеници обучени, тј. маскирани у лик медведа. [12] Иланџа [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 255.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 87.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 310.
- ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 175.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 95.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109, 255.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 23.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 107.