pogačar

pogačar

pogačar (српски, ћир. погачар)[уреди]

Именица[уреди]

pogačar, м

Облици:

  1. pogȁčar, pògačar, pògačār [1]

Значења:

  1. Mladina rodbina koja dolazi u posetu posle venčanja. [1]
  2. Sorta crnog luka s pljosnatom glavicom. [1]

Примери:

  1. Nakon svadbe nekoliko dana [...] dolazila je nevestina rodbina, obično nevestin brat i mlađi iz rodbine neveste i donosili darove nevesti, obavezno pogaču koju je slala nevestina mati. To su „pogačari". [2] [1]
  2. U prošlosti drugog dana svadbe ili znatno kasnije 1—6 nedelja posle svadbe dolazila je mladina rodbina u goste u mladoženjinu kuću. To su „pogačari" ( — Čr; Os) [SSBan 30, 49, 68, 69; EGSO 154; RSB; SLEI]. [3] [1]
  3. Venčánje je u nèdelju, a u četvŕtak pògačāri. Жабаљ [1]
  4. Pògačāri — pa tȍ su mlȃdina rȍdbina. [4] [5] [6] Мокрин Сусек Свилош Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Каћ Бегеч Нови Сад Ново Милошево Елемир Зрењанин Арадац Орловат Иванда [1]
  5. Jȃo, bȍže, a òni se vènčali, pa ȍnda na sàlāš je ȍdnēli, a mȋ smo ìšli pògačāri ȕveče. Кула [1]
  6. Kod Mȋlke ù svatove svȉ pògačari se vesèlili za njȉovim astálom, al baba Dȁnica bíla glàvna s njȇnom pògačom i s pȅsmom za kȗma. Јаша Томић [1]
  7. Dȏđu dèvōjkini, tȏ su pògačari pa se čàstu. [7] [8] Бока Мол Меленци Елемир Шурјан Неузина Сефкерин Црепаја [1]
  8. Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉca, ȕjaci, ȗjna. Избиште [1]
  9. Posle pódne se kȕpu ka[d] dȍđu pogȁčari pȍnovo. Јасеново Вршац [1]


Синоними:

  1. drzar [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 155.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 87.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 117.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 170, 490, 523.

Напомене[уреди]