погачар

погачар

погачар (српски, lat. pogačar)[уреди]

Именица[уреди]

погачар, м

Облици:

  1. пога̏чар, по̀гачар, по̀гача̄р [1]

Значења:

  1. Младина родбина која долази у посету после венчања. [1]
  2. Сорта црног лука с пљоснатом главицом. [1]

Примери:

  1. Након свадбе неколико дана [...] долазила је невестина родбина, обично невестин брат и млађи из родбине невесте и доносили дарове невести, обавезно погачу коју је слала невестина мати. То су „погачари". [2] [1]
  2. У прошлости другог дана свадбе или знатно касније 1—6 недеља после свадбе долазила је младина родбина у госте у младожењину кућу. То су „погачари" ( — Чр; Ос) [ССБан 30, 49, 68, 69; ЕГСО 154; РСБ; СЛЕИ]. [3] [1]
  3. Венча́ње је у нѐдељу, а у четвр́так по̀гача̄ри. Жабаљ [1]
  4. По̀гача̄ри — па то̏ су мла̑дина ро̏дбина. [4] [5] [6] Мокрин Сусек Свилош Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Каћ Бегеч Нови Сад Ново Милошево Елемир Зрењанин Арадац Орловат Иванда [1]
  5. Ја̑о, бо̏же, а о̀ни се вѐнчали, па о̏нда на са̀ла̄ш је о̏дне̄ли, а ми̑ смо ѝшли по̀гача̄ри у̏вече. Кула [1]
  6. Код Ми̑лке у̀ сватове сви̏ по̀гачари се весѐлили за њи̏овим аста́лом, ал баба Да̏ница би́ла гла̀вна с ње̑ном по̀гачом и с пе̏смом за ку̑ма. Јаша Томић [1]
  7. До̑ђу дѐво̄јкини, то̑ су по̀гачари па се ча̀сту. [7] [8] Бока Мол Меленци Елемир Шурјан Неузина Сефкерин Црепаја [1]
  8. Дола̏зу до̏вече пога̏чари, то су ње̑ни го̏сти, ње̑не се́стре, бра̏ћа, другари̏ца, у̏јаци, у̑јна. Избиште [1]
  9. После по́дне се ку̏пу ка[д] до̏ђу пога̏чари по̏ново. Јасеново Вршац [1]


Синоними:

  1. дрзар [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 155.
  3. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
  4. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 87.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 117.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 170, 490, 523.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=погачар&oldid=602748”