počim

počim

počim (српски, ћир. почим)[уреди]

Везник[уреди]

počim, взн.

Облици:

  1. pòčīm, pòčim [1]

Примери:

  1. Znȁvō je pòčīm sam mu kázo. [2] Деска Итебеј [1]
  2. A òtac Đúrkin, pòčim je bȉo siròma, čètir sȋna škȍlovo, nìje ìmo trȍška dȍsta, nìje mȍgo da mu dȃ. Српска Црња [1]
  3. Pòčim sam bȉo ȉtar, ȕzmu òni mène kod oficíra. [3] [2] Итебеј Нови Кнежевац Меленци Елемир Зрењанин Фаркаждин Чента [1]
  4. Dȁo sam mu zájam pòčēm mi je ȍbećo da će već u nèdelju vrátiti. Нови Сад [1]


Синоними:

  1. jel [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 431. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.

Напомене[уреди]