plug

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

plug

plug (српски, ћир. плуг)[уреди]

Именица[уреди]

plug, м

Значења:

  1. Plug koji ore dve brazde. Суботица[1]
  2. Plug s gvozdenim gredeljom. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ[1]
  3. Isto. [1]
  4. Isto. [2] Госпођинци[1]
  5. Plug koji ore jednu brazdu. Суботица[1]
  6. Isto. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тител Тараш[1]
  7. Plug za paranje, špartanje zemlje između redova kukuruza. [1]
  8. Plug koji istovremeno ore tri brazde. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  9. Vrsta jednobraznog pluga. [2] Ковиљ[1]
  10. Isto. [2] Госпођинци[1]

Примери:

  1. Rànije se ȍralo kònjima, bíli su òni dr̀veni plȕgovi, dr̀vene kao kolȇčke, làmpōv je bȉo za kònje. Томашевац [1]
  2. Sȋn je s plȕgom íšo i s kȍnjom, prášio onaj kukȕruz. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [2] [11] Избиште Бачинци Визић Лаћарак Буђановци Суботица Мол Надаљ Пивнице Чуруг Дероње Госпођинци Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Тител Мокрин Остојићево Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Међа Тараш Елемир Зрењанин Арадац Орловат Фаркаждин Вршац Јасеново Ковин Ловра Деска Крашово [1]
  3. Tȇ dȁske od plȕga, tȏ su čèlične, rȁonīci su čèlični, tȗ smo sàmo vŕšili ȕsluge búšenja i pòstavljānja. Ковиљ [1]
  4. Al nȁ boga, jȃ mètla òvē dȁske za plȕk. [12] Дероње Силбаш [1]
  5. Sàd je dvòbrazni plȕg — dvȃ do trȋ kònja — za lȁkša òrānja, za prèoricu, za str̀njiku òrati. [13] [2] Лаћарак Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тараш [1]
  6. U Brestovcu su korišćeni najviše sakovi, eberhartovi i kulski zaprežni plugovi. [14] Бачки Брестовац [1]
  7. Òvo je òraći plȕg. [2] [15] Бачинци Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ [1]
  8. Paraći plug se sastoji od tri motike i jednog točka (da bi ga konj lakše vukao). Može biti od drveta ili od gvožđa i njime se „para". Кикинда Ђала Ново Милошево [1]
  9. Špàrtaće plȕgove sam prȁvio za kònje, ȍnda kòlēčke i plȕgove òraće za kònje, bílo je dvòbrazni, bílo je jednòbrazni. Ковиљ [1]
  10. Dòlaze na rȇd plȕgovi — recimo òraći, pa špàrtaći. Бачинци [1]


Изрази:

  1. Sȅjati zàplugom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"). Надаљ Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Тараш [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 139.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346, 347.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 98, 129, 164, 180, 220, 225, 228.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 400.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 193, 302.
  8. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
  9. Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
  10. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.
  11. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 49.
  12. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35, 36.
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306.
  14. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 84.
  15. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.

Напомене[уреди]