плуг

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

плуг

плуг (српски, lat. plug)[уреди]

Именица[уреди]

плуг, м

Значења:

  1. Плуг који оре две бразде. Суботица[1]
  2. Плуг с гвозденим гредељом. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ[1]
  3. Исто. [1]
  4. Исто. [2] Госпођинци[1]
  5. Плуг који оре једну бразду. Суботица[1]
  6. Исто. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тител Тараш[1]
  7. Плуг за парање, шпартање земље између редова кукуруза. [1]
  8. Плуг који истовремено оре три бразде. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  9. Врста једнобразног плуга. [2] Ковиљ[1]
  10. Исто. [2] Госпођинци[1]

Примери:

  1. Ра̀није се о̏рало ко̀њима, би́ли су о̀ни др̀вени плу̏гови, др̀вене као коле̑чке, ла̀мпо̄в је би̏о за ко̀ње. Томашевац [1]
  2. Си̑н је с плу̏гом и́шо и с ко̏њом, пра́шио онај куку̏руз. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [2] [11] Избиште Бачинци Визић Лаћарак Буђановци Суботица Мол Надаљ Пивнице Чуруг Дероње Госпођинци Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Тител Мокрин Остојићево Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Међа Тараш Елемир Зрењанин Арадац Орловат Фаркаждин Вршац Јасеново Ковин Ловра Деска Крашово [1]
  3. Те̑ да̏ске од плу̏га, то̑ су чѐличне, ра̏онӣци су чѐлични, ту̑ смо са̀мо вр́шили у̏слуге бу́шења и по̀ставља̄ња. Ковиљ [1]
  4. Ал на̏ бога, ја̑ мѐтла о̀ве̄ да̏ске за плу̏к. [12] Дероње Силбаш [1]
  5. Са̀д је дво̀бразни плу̏г — два̑ до три̑ ко̀ња — за ла̏кша о̀ра̄ња, за прѐорицу, за стр̀њику о̀рати. [13] [2] Лаћарак Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тараш [1]
  6. У Брестовцу су коришћени највише сакови, еберхартови и кулски запрежни плугови. [14] Бачки Брестовац [1]
  7. О̀во је о̀раћи плу̏г. [2] [15] Бачинци Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ [1]
  8. Параћи плуг се састоји од три мотике и једног точка (да би га коњ лакше вукао). Може бити од дрвета или од гвожђа и њиме се „пара". Кикинда Ђала Ново Милошево [1]
  9. Шпа̀ртаће плу̏гове сам пра̏вио за ко̀ње, о̏нда ко̀ле̄чке и плу̏гове о̀раће за ко̀ње, би́ло је дво̀бразни, би́ло је једно̀бразни. Ковиљ [1]
  10. До̀лазе на ре̑д плу̏гови — рецимо о̀раћи, па шпа̀ртаћи. Бачинци [1]


Изрази:

  1. Се̏јати за̀плугом ("убацивати, стављати семе у сваку трећу бразду на растојању од једног корака, одмах у току орања"). Надаљ Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Тараш [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 139.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346, 347.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 98, 129, 164, 180, 220, 225, 228.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 400.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 193, 302.
  8. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
  9. Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
  10. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.
  11. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 49.
  12. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35, 36.
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306.
  14. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 84.
  15. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.

Напомене[уреди]