platno

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

platno

platno (српски, ћир. платно)[уреди]

Именица[уреди]

platno, с

Значења:

  1. Tkano belo platno bez šara. [1]
  2. Tanko, fino belo platno s gušće tkanim uspravnim prugama. [1]
  3. Domaće platno, grublje i punije, od kojeg se izrađuju stolnjaci, ubrusi, čaršavi za pokrivanje slamarica i sl. Иванда[1]
  4. Platno s vezom. [1]
  5. Pokretni deo ograde. [1]

Примери:

  1. Tkȁla sam ćìlime, tkȁla sam plátno, hȅklala sam, slȉngovala. Томашевац [1]
  2. Mlȃda se skȉne i prȇ [j]e bílo trȗbe, nȅko idȇ, šȋri plátno, a ȍna idȅ po plátnu. [2] [3] Избиште Сремска Митровица Рума Мартонош Обзир Кула Нови Сад Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Павлиш Јасеново Деска Ченеј [1]
  3. Dòšlo je u módu od vȇza hàljina, o[d] tkȃnoga plátna. Добринци [1]
  4. Uvèdu kònja ùnūtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàjlije: tȏ je plátno svilèno, u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. Кумане [1]
  5. Bȁbe dȁju zȅtovima gȁće od bȇla plátna. [4] Параге Опово [1]
  6. Iznad umivaonika se okači o ram izvezeni peškir od kućnog ili domaćeg platna sa izvezenim ružama. Опово [1]
  7. Sádi plátno smo tkȁli tako bélo, rávno, smo šȉli kòšulje, blúzne, rékle, nȅkad smo na njèga rádili i rȕčni rȃd. [5] Јаша Томић Мокрин Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  8. Sam ìmala kòšulju od sádi plátna. [3] Ченеј [1]
  9. Skuti i suknjerac su načinjeni od finijeg domaćeg „sadi" platna a „gornja aljina" (suknja) od kupovnog materijala. [6] Остојићево [1]
  10. Nȇma ti priko sȑpskog plátna. Od njèga su bíle nȃjfìnije kòšulje i peškíri. [7] [5] [8] Шурјан Чортановци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Долово [1]
  11. Òbično kàdgod bílo sȑpsko plátno. Бешка [1]
  12. Tàko se kȃže: „Dȉ ȉma štȉkovana plátna, tȗ su dòbre dèvojačke rȗke. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  13. I tȃj Žíka je kod mène zídao plátno. Војка [1]
  14. Plátno se zválo, òna ȍgrada zȋdana. [7] Бољевци Мартинци Шуљам Вогањ Врдник Јарак Хртковци Платичево Рума Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук [1]
  15. Salaš od dasaka sastoji se od više segmenata koji su pogodni za rasklapanje i seobu. Jedan od takvih segmenata: platno, ploče, zagrada ... dugačak je obično oko 4 metra. Jedan od ovih delova postavlja se tako da bude pokretan i služi umesto vrata, kako se i naziva: vrata, velika vrata. [9] [1]


Синоними:

  1. postav [1]
  2. zid [1]
  3. ploča [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 56.
  5. 5,0 5,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.
  6. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 150, 151.
  7. 7,0 7,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 14.
  9. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.

Напомене[уреди]