plȅk

plȅk

plȅk (српски, ћир. пле̏к)[уреди]

Именица[уреди]

plȅk, м

Значења:

  1. Tanka ploča od kovanog ili valjanog gvožđa ili drugog metala. [1]

Примери:

  1. Osto je još onaj plek na kapiji da se ofarba. [2] [3] [4] [5] Ченеј Черевић Пачир Сивац Бачко Градиште Госпођинци Бегеч Нови Сад Вилово Ковиљ Српски Крстур Мокрин Башаид Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Шурјан Бока Неузина Конак Фаркаждин Баранда Иванда [1]
  2. Da mi nȃđeš jedno párče plèka da mȅtem ispod fùrune, jebo kad mi pȁdne žȃr, da mi ne progòre kr̀pare. Јаша Томић [1]
  3. Òvo je za búšenje prédmeta, gvȏžđa, žȅljeza ili nekog plȅka. Ђала [1]
  4. Duplíri — tȍ su od plȅka, pa tȕ mȅtu svéće, kao čiráci. [6] Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква Деска Сенпетер [1]
  5. Kad pèčeš kȍre, ȍnak mȏra dòbro da nàmažeš plȅk s mȃšćom, jebo će da se zàlēpi, pa kad ga ìzvrneš, nȇ da ìspadne. Јаша Томић [1]
  6. Plȅk, tȗ se pèče i koláči i pečénje. Tȏ se u rérnu mȅte. [7] Ботош Мартинци Прхово Мол Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Шурјан Бока Неузина Конак Добрица Маргита Велико Средиште Вршац Алибунар Уљма Ковин Иванда [1]
  7. Dòbro se ìzmēsi, pa se nàmesti kao u plȅk il u šèrpenju, i tȏ se tàko pèče. Арадац [1]
  8. Iséčemo u pȁrčada i ȍnda lȇpo uvȃljamo u brȁšno i ȍnda mȅtemo u plȅk — tȍ se péče u špȍret. Вршац Црвена Црква Деска [1]
  9. Za tȏrtu ȉma plȅk. [7] Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. lim [1]
  2. tepsija [1]
  3. kuglov [1]
  4. modla [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 169.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 134, 145.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 162, 347.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 347.
  7. 7,0 7,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]