pȍsan
pȍsan
posan (српски, ћир. посан)[уреди]
Облици:
Примери:
- Pìrīndž nàpraviš ako nȇmaš rȉbe, i tàko tȍ pȍsno. Бешка [1]
- Večȅramo prebránca, rȉbe, pirȋndže, dulȅčnicu prȁ- [v]imo, to je pȍsno, sa zētȉnjom. [2] Избиште Лаћарак Томашевац Вршац Банатска Паланка Сенпетер [1]
- Dànas sam kȕvala pȍsan pàsūlj. Пачир [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.