Пређи на садржај

посан

посан

посан (српски, lat. posan)[уреди]

Облици:

  1. по̏сан [1]

Примери:

  1. Пѝрӣнџ на̀правиш ако не̑маш ри̏бе, и та̀ко то̏ по̏сно. Бешка [1]
  2. Вече̏рамо пребра́нца, ри̏бе, пири̑нџе, дуле̏чницу пра̏- [в]имо, то је по̏сно, са зе̄ти̏њом. [2] Избиште Лаћарак Томашевац Вршац Банатска Паланка Сенпетер [1]
  3. Да̀нас сам ку̏вала по̏сан па̀сӯљ. Пачир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.

Напомене[уреди]