ovčiji

ovčiji

ovčiji (српски, ћир. овчији)[уреди]

Категорије: бот.


Облици:

  1. -a, -e [1]
  2. nȅ, kr̀znār, koji, prȁvi, fȋno, kŕzno, već, ovàko, od, òvčije, kȍže [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na ovcu; koji potiče od ovce; koji je kao u ovce. [1]
  2. Varicella. Вршац[1]
  3. Gnojno zapaljenje tkiva na površini kože ovaca Antrax. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  4. Variola ovis. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  5. Magarac. Кикинда[1]
  6. Sir od ovčijeg mleka. [3] Деска[1]
  7. Festuca rubra. [1]

Примери:

  1. A iz Bȃrte su dòlazili po mléko, òvčije mléko. Бешка [1]
  2. Iznèse sȉra òvčija. [4] [5] [6] [7] Црепаја Буђановци Суботица Мартонош Змајево Ковиљ Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Житиште Зрењанин Арадац Томашевац Перлез Фаркаждин Вршац Ловра Деска [1]
  3. Svȁki dȃn sam svȅža mléka kȉselila, òvčijog. Бачко Петрово Село [1]
  4. Ćùrčija — tȍ [j]e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde; nȅ kr̀znār, koji prȁvi fȋno kŕzno, već ovàko od òvčije kȍže. Мокрин [1]
  5. Lȅti slàtki kùpus; òbično tȍ bílo sa òvčiim mȇsom. [8] [9] Стари Сланкамен Житиште Фаркаждин [1]
  6. U ko mo ri sa se ku me so ovče, pi leža i svin sko. [10] Крашово [1]
  7. Ćùrčija — tȍ e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde. [1]
  8. Na ledinama rastu: [...] tipac ili ovči vijuk. [11] [1]


Синоними:

  1. birčiji [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 61.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 329.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 106, 109, 145.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 322.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
  10. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 62.
  11. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.

Напомене[уреди]