orati

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

orati

orati (српски, ћир. орати)[уреди]

Глагол[уреди]

orati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ȍrem [1]
  2. òrati, orȁti [1]

Значења:

  1. Obrađivati zemlju, praviti brazde plugom ili ralom. [1]
  2. Orati od sredine njive prema krajevima i na krajevima završiti razorom. Нови Карловци Мокрин Кикинда[1]
  3. Orati džombište. [2] Ковиљ[1]
  4. Orati s krajeva prema sredini njive i na sredini završiti razorom. [3][1]
  5. Isto. [1]
  6. Isto. [2] Каћ[1]
  7. Oranje u kasnu jesen. [2] Суботица Жабаљ Тараш Ковин[1]
  8. Način oranja s krajeva prema sredini njive i na sredini završiti razorom. Турија[1]
  9. Isto. [1]
  10. Način oranja od sredine njive prema krajevima i na krajevima završiti razorom. Банатско Аранђелово[1]
  11. Isto. [1]
  12. Isto. Бачинци[1]

Примери:

  1. S plȕgom se ȍra lo. Нови Сад [1]
  2. Òna je ȍrā la i rádi la. [1]
  3. Òri pa sȇj, kúpi pa jȇj. Шимановци [1]
  4. Jȃ sam tȍ dȍno sa njȉ ve da sklȍnim da mògu da ȍrem, da sȉjem kukùruz i žȉto. Ђала [1]
  5. I kȍ će ìći da ȍre zȃdru gi i dr̀žavi, e tȃj će dòbi ti bóno va, pa će mòći mȁlo pazári ti. Дероње [1]
  6. Ȍremo mène čètir lánca. [4] [5] [6] [7] [2] [8] [9] Бока Бачинци Визић Лаћарак Краљевци Добринци Војка Суботица Пачир Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Арадац Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Црепаја Ковин Помаз Чип [1]
  7. Ȍndak se orȁlo z dvȁ kónja. Вршац [1]
  8. Ako nȅšto ne nȉkne, mȍra pȍnovo da ȍre. Јасеново [1]
  9. Plȃtimo se bȅre, ȏn sȁmo ȍre. Избиште [1]
  10. Kukúruz ȍreš, posȅješ i čȅkaš ga da nȉkne. [1]
  11. Kad se ora nje po činje sa sre di ne nji ve, ta ko da se dru ga bra zda ope po red pr ve iz su prot nog prav ca, usled čega se stva ra na sre di ni uz višenje, kaže se da se ore na „stug”. [10] [11] Остојићево Кумане [1]
  12. Ìšla sam sa brȁćāma na òrānje. [12] Арадац Бачинци Суботица Ђала Перлез Вршац Ковин [1]
  13. I òtac mène svȁki dȃn, kad ȏn ìdē na òrānje, ȏn mène vȍdi. Лаћарак [1]
  14. Sad pòčinje i bérba kukùrūza i òrānje za pšȅnicu. [13] Мокрин [1]
  15. Brȁt je ìšo na òrānje. Војка [1]
  16. Ȉmaš nȅkoliko vŕsti òrānja: zȋmsko, ugàrēnje. [2] Жабаљ [1]
  17. Mi smo dobili neke bonove za oranje. [14] [15] Ченеј Бока Неузина Иланџа Крушчица [1]
  18. Ako se oranje počinje sa strane njive pa se ore prema sredini i na sredini se završava razorom, tada je to oranje na „is”. [16] Остојићево Белегиш [1]
  19. Sad je nàpravio rȃzor, kao lévak nasrȅd njȉve; tȏ je nȁ īs òrānje. [10] [17] Кумане Чуруг Госпођинци Жабаљ Банатско Аранђелово [1]
  20. Razlikuje se oranje „na stuk” i oranje „na razor”. [...] a kada se počinje od ivice njive, tj. na granici prema susednoj njivi, onda se to zove „na razor” ili „na ais”. [3] [1]
  21. Jedne godine se ore na stuk, a druge na ais ( — Bl). [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 111, 118, 119, 120, 121, 147, 148, 151, 231, 291.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 16, 94, 192.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.
  9. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.
  10. 10,0 10,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  11. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 104.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  15. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  16. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.
  17. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]

Изведене речи: orati

5
  1. orati
  2. orat rati
  3. ora rat ati
  4. or ra at ti
  5. o r a t i
1/А Пар 2/Б Пар 3/В Пар 4/Г Пар 5/Д
18 1 20 2 01 3 22 3 10
1 18:20530ор 12 20:01571ра 23 01:22022ат 34 22:10640ти 45
321 123 18:20:0115871 234 20:01:2217122 234 01:22:1000640 345 543
o 1 r 18:20:01:22 (00476122) a 20:01:22:10 (00513640) t 5 i

Фузи ћирилица: orati

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици