орати

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

орати

орати (српски, lat. orati)[уреди]

Глагол[уреди]

орати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. о̏рем [1]
  2. о̀рати, ора̏ти [1]

Значења:

  1. Обрађивати земљу, правити бразде плугом или ралом. [1]
  2. Орати од средине њиве према крајевима и на крајевима завршити разором. Нови Карловци Мокрин Кикинда[1]
  3. Орати џомбиште. [2] Ковиљ[1]
  4. Орати с крајева према средини њиве и на средини завршити разором. [3][1]
  5. Исто. [1]
  6. Исто. [2] Каћ[1]
  7. Орање у касну јесен. [2] Суботица Жабаљ Тараш Ковин[1]
  8. Начин орања с крајева према средини њиве и на средини завршити разором. Турија[1]
  9. Исто. [1]
  10. Начин орања од средине њиве према крајевима и на крајевима завршити разором. Банатско Аранђелово[1]
  11. Исто. [1]
  12. Исто. Бачинци[1]

Примери:

  1. С плу̏гом се о̏ра ло. Нови Сад [1]
  2. О̀на је о̏ра̄ ла и ра́ди ла. [1]
  3. О̀ри па се̑ј, ку́пи па је̑ј. Шимановци [1]
  4. Ја̑ сам то̏ до̏но са њи̏ ве да скло̏ним да мо̀гу да о̏рем, да си̏јем куку̀руз и жи̏то. Ђала [1]
  5. И ко̏ ће ѝћи да о̏ре за̑дру ги и др̀жави, е та̑ј ће до̀би ти бо́но ва, па ће мо̀ћи ма̏ло паза́ри ти. Дероње [1]
  6. О̏ремо мѐне чѐтир ла́нца. [4] [5] [6] [7] [2] [8] [9] Бока Бачинци Визић Лаћарак Краљевци Добринци Војка Суботица Пачир Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Арадац Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Црепаја Ковин Помаз Чип [1]
  7. О̏ндак се ора̏ло з два̏ ко́ња. Вршац [1]
  8. Ако не̏што не ни̏кне, мо̏ра по̏ново да о̏ре. Јасеново [1]
  9. Пла̑тимо се бе̏ре, о̑н са̏мо о̏ре. Избиште [1]
  10. Куку́руз о̏реш, посе̏јеш и че̏каш га да ни̏кне. [1]
  11. Кад се ора ње по чиње са сре ди не њи ве, та ко да се дру га бра зда опе по ред пр ве из су прот ног прав ца, услед чега се ства ра на сре ди ни уз вишење, каже се да се оре на „стуг”. [7] [10] Остојићево Кумане [1]
  12. Ѝшла сам са бра̏ћа̄ма на о̀ра̄ње. [11] Арадац Бачинци Суботица Ђала Перлез Вршац Ковин [1]
  13. И о̀тац мѐне сва̏ки да̑н, кад о̑н ѝде̄ на о̀ра̄ње, о̑н мѐне во̏ди. Лаћарак [1]
  14. Сад по̀чиње и бе́рба куку̀рӯза и о̀ра̄ње за пше̏ницу. [12] Мокрин [1]
  15. Бра̏т је ѝшо на о̀ра̄ње. Војка [1]
  16. И̏маш не̏колико вр́сти о̀ра̄ња: зи̑мско, уга̀ре̄ње. [2] Жабаљ [1]
  17. Ми смо добили неке бонове за орање. [13] [14] Ченеј Бока Неузина Иланџа Крушчица [1]
  18. Ако се орање почиње са стране њиве па се оре према средини и на средини се завршава разором, тада је то орање на „ис”. [15] Остојићево Белегиш [1]
  19. Сад је на̀правио ра̑зор, као ле́вак насре̏д њи̏ве; то̑ је на̏ ӣс о̀ра̄ње. [16] [17] Кумане Чуруг Госпођинци Жабаљ Банатско Аранђелово [1]
  20. Разликује се орање „на стук” и орање „на разор”. [...] а када се почиње од ивице њиве, тј. на граници према суседној њиви, онда се то зове „на разор” или „на аис”. [3] [1]
  21. Једне године се оре на стук, а друге на аис ( — Бл). [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 111, 118, 119, 120, 121, 147, 148, 151, 231, 291.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 16, 94, 192.
  7. 7,0 7,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.
  9. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.
  10. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 104.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  14. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  15. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.
  16. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  17. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]