orati

Izvor: Викиречник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

orati

orati (srpski, lat. orati)[uredi]

Glagol[uredi]

orati, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. ȍrem [1]
  2. òrati, orȁti [1]

Značenja:

  1. Obrađivati zemlju, praviti brazde plugom ili ralom. [1]
  2. Orati od sredine njive prema krajevima i na krajevima završiti razorom. Novi Karlovci Mokrin Kikinda[1]
  3. Orati džombište. [2] Kovilj[1]
  4. Orati s krajeva prema sredini njive i na sredini završiti razorom. [3][1]
  5. Isto. [1]
  6. Isto. [2] Kać[1]
  7. Oranje u kasnu jesen. [2] Subotica Žabalj Taraš Kovin[1]
  8. Način oranja s krajeva prema sredini njive i na sredini završiti razorom. Turija[1]
  9. Isto. [1]
  10. Način oranja od sredine njive prema krajevima i na krajevima završiti razorom. Banatsko Aranđelovo[1]
  11. Isto. [1]
  12. Isto. Bačinci[1]

Primeri:

  1. S plȕgom se ȍra lo. Novi Sad [1]
  2. Òna je ȍrā la i rádi la. [1]
  3. Òri pa sȇj, kúpi pa jȇj. Šimanovci [1]
  4. Jȃ sam tȍ dȍno sa njȉ ve da sklȍnim da mògu da ȍrem, da sȉjem kukùruz i žȉto. Đala [1]
  5. I kȍ će ѝći da ȍre zȃdru gi i dr̀žavi, e tȃj će dòbi ti bóno va, pa će mòći mȁlo pazári ti. Deronje [1]
  6. Ȍremo mѐne čѐtir lánca. [4] [5] [6] [7] [2] [8] [9] Boka Bačinci Vizić Laćarak Kraljevci Dobrinci Vojka Subotica Pačir Turija Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Tovariševo Mošorin Kać Begeč Kovilj Titel Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Žitište Aradac Boka Tomaševac Perlez Farkaždin Čenta Crepaja Kovin Pomaz Čip [1]
  7. Ȍndak se orȁlo z dvȁ kónja. Vršac [1]
  8. Ako nȅšto ne nȉkne, mȍra pȍnovo da ȍre. Jasenovo [1]
  9. Plȃtimo se bȅre, ȏn sȁmo ȍre. Izbište [1]
  10. Kukúruz ȍreš, posȅješ i čȅkaš ga da nȉkne. [1]
  11. Kad se ora nje po činje sa sre di ne nji ve, ta ko da se dru ga bra zda ope po red pr ve iz su prot nog prav ca, usled čega se stva ra na sre di ni uz višenje, kaže se da se ore na „stug”. [7] [10] Ostojićevo Kumane [1]
  12. Ѝšla sam sa brȁćāma na òrānje. [11] Aradac Bačinci Subotica Đala Perlez Vršac Kovin [1]
  13. I òtac mѐne svȁki dȃn, kad ȏn ѝdē na òrānje, ȏn mѐne vȍdi. Laćarak [1]
  14. Sad pòčinje i bérba kukùrӯza i òrānje za pšȅnicu. [12] Mokrin [1]
  15. Brȁt je ѝšo na òrānje. Vojka [1]
  16. Ȉmaš nȅkoliko vŕsti òrānja: zȋmsko, ugàrēnje. [2] Žabalj [1]
  17. Mi smo dobili neke bonove za oranje. [13] [14] Čenej Boka Neuzina Ilandža Kruščica [1]
  18. Ako se oranje počinje sa strane njive pa se ore prema sredini i na sredini se završava razorom, tada je to oranje na „is”. [15] Ostojićevo Belegiš [1]
  19. Sad je nàpravio rȃzor, kao lévak nasrȅd njȉve; tȏ je nȁ ӣs òrānje. [16] [17] Kumane Čurug Gospođinci Žabalj Banatsko Aranđelovo [1]
  20. Razlikuje se oranje „na stuk” i oranje „na razor”. [...] a kada se počinje od ivice njive, tj. na granici prema susednoj njivi, onda se to zove „na razor” ili „na ais”. [3] [1]
  21. Jedne godine se ore na stuk, a druge na ais ( — Bl). [3] [1]


Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 86.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 86, 111, 118, 119, 120, 121, 147, 148, 151, 231, 291.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163.
  6. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 16, 94, 192.
  7. 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139.
  8. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 350.
  9. Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 142.
  10. Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 104.
  11. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 128.
  12. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118.
  13. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55.
  14. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  15. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 142.
  16. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139.
  17. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene[uredi]