opirača
opirača
opirača (српски, ћир. опирача)[уреди]
Именица[уреди]
opirača, ж
Категорије: прен.прен. погр.
Облици:
Значења:
- Krpa kojom se pere posuđe. Бечеј Јасеново Црвена Црква[1]
- Usta. [1]
- Ženska osoba lošeg karaktera. [1]
- Aljkava, neuredna osoba. [1]
Примери:
- Ȍnda još kad se ȍpio, pa pòjo opìraču iz pȍmīja. [2] Ново Милошево [1]
- Izbácila si s vòdom i opìraču. Суботица [1]
- Uzmi tu opìraču i operi sudove od ručka. Обреж [1]
- S[i] tȋ blȅsav, š[t]a te je uvátilo da brȉšeš bȕѕe s opìračom; di si tȏ vȉdo, bȍže? [3] [4] [5] [6] [2] Јаша Томић Сусек Лаћарак Свилош Чортановци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Сента Мол Србобран Турија Бачко Градиште Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Ботош Орловат Добрица Перлез Сакуле Алибунар Црепаја Сефкерин Долово Кајтасово Омољица Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
- Duvaj u tu vrelu supu, valda imaš opìraču pod nosom. Обреж [1]
Изрази:
- biti proždrljiv, lakom na hranu' [1]
- Opaljen mokromopiračom po glavi ("luckast, ćaknut"). [1]
- udarenopiračom ("luckast, ćaknut"; "Udaren je on malo opiračom"). Црвена Црква [1]
- pojo bi i masnuopiraču [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 205.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 97.