opirača
opirača
opirača (srpski, ćir. opirača)[uredi]
Imenica[uredi]
opirača, ž
Kategorije: pren.pren. pogr.
Oblici:
Značenja:
- Krpa kojom se pere posuđe. Bečej Jasenovo Crvena Crkva[1]
- Usta. [1]
- Ženska osoba lošeg karaktera. [1]
- Aljkava, neuredna osoba. [1]
Primeri:
- Ȍnda još kad se ȍpio, pa pòjo opìraču iz pȍmīja. [2] Novo Miloševo [1]
- Izbácila si s vòdom i opìraču. Subotica [1]
- Uzmi tu opìraču i operi sudove od ručka. Obrež [1]
- S[i] tȋ blȅsav, š[t]a te je uvátilo da brȉšeš bȕѕe s opìračom; di si tȏ vȉdo, bȍže? [3] [4] [5] [6] [2] Jaša Tomić Susek Laćarak Sviloš Čortanovci Stari Slankamen Surduk Martonoš Senta Mol Srbobran Turija Bačko Gradište Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Čenej Đurđevo Kać Novi Sad Kovilj Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Srpska Crnja Bašaid Itebej Melenci Žitište Šurjan Aradac Boka Neuzina Konak Botoš Orlovat Dobrica Perlez Sakule Alibunar Crepaja Sefkerin Dolovo Kajtasovo Omoljica Lovra Deska Čenej Ivanda [1]
- Duvaj u tu vrelu supu, valda imaš opìraču pod nosom. Obrež [1]
Izrazi:
- biti proždrljiv, lakom na hranu' [1]
- Opaljen mokromopiračom po glavi ("luckast, ćaknut"). [1]
- udarenopiračom ("luckast, ćaknut"; "Udaren je on malo opiračom"). Crvena Crkva [1]
- pojo bi i masnuopiraču [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 205.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 97.