obrtnica

obrtnica

obrtnica (српски, ћир. обртница)[уреди]

Именица[уреди]

obrtnica, ж

Облици:

  1. òbrtnica [1]

Значења:

  1. Dokument kojim se odobrava, dozvoljava obavljanje nekog zanata, dozvola za rad; službeni dokument o izučenom zanatu, majstorsko pismo. [1]

Примери:

  1. Uz molbu, dobio je majstorsku diplomu i obrtnicu (dozvolu) za otvaranje opančarske radnje. [2] Панчево [1]
  2. Brez ìspita nè mož da rȃdiš, jelbo ȍndak dȍbiješ òbrtnicu. [3] Фаркаждин Пачир Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 430.

Напомене[уреди]