обртница
обртница
обртница (српски, lat. obrtnica)[уреди]
Именица[уреди]
обртница, ж
Облици:
Значења:
- Документ којим се одобрава, дозвољава обављање неког заната, дозвола за рад; службени документ о изученом занату, мајсторско писмо. [1]
Примери:
- Уз молбу, добио је мајсторску диплому и обртницу (дозволу) за отварање опанчарске радње. [2] Панчево [1]
- Брез ѝспита нѐ мож да ра̑диш, јелбо о̏ндак до̏бијеш о̀бртницу. [3] Фаркаждин Пачир Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 430.