Пређи на садржај

обртница

обртница

обртница (српски, lat. obrtnica)

[уреди]

Именица

[уреди]

обртница, ж

Облици:

  1. о̀бртница [1]

Значења:

  1. Документ којим се одобрава, дозвољава обављање неког заната, дозвола за рад; службени документ о изученом занату, мајсторско писмо. [1]

Примери:

  1. Уз молбу, добио је мајсторску диплому и обртницу (дозволу) за отварање опанчарске радње. [2] Панчево [1]
  2. Брез ѝспита нѐ мож да ра̑диш, јелбо о̏ндак до̏бијеш о̀бртницу. [3] Фаркаждин Пачир Деска [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 430.

Напомене

[уреди]